Da nastavim priču o modalnim glagolima u engleskom jeziku, započetu ovde i ovde.

Svi modalni glagoli, pošto im je konjugacija nepotpuna, ne mogu da se menjaju na uobičajen način, imaju svoje zamene, ili ih možemo nazvati i dopunama. Substitutes.

Redom to izgleda ovako:
Continue Reading

foto i puno lepih primera

Zašto je važna vrsta reči, koje se nazivaju uzvici?
Nekada je među stručnjacima važilo mišljenje da su uzvici mnogo važniji za usmenu komunikaciju, nego za pisanu.
Sa pojavom interneta, mnogo toga se menja i menjaće se, pre nego što se mudre glave i sastanu a kamoli dogovore o nekoj temi. Doduše sada su tu i emoticons , koji su mnogo pogodniji a i slikovitiji za izražavanje našeg raspoloženja kada smo online. Ipak, nekada je veoma važno viknuti i uzvknuti.
Recimo:
Yabba dabba doo!
ili
Continue Reading

Šala mala. naravno
Znam ja da svi dobro znamo šta je konjugacija a šta deklinacija. Samo se malo ponekad zbunimo, zar ne.
Vidim ja tako ponekad, kad bacim pogled na analizu posete bloga, neko slučajno pogreši pa na Google ukuca konjugaciju imenica, deklinaciju recimo glagola go, a da ne zaboravim, videla sam tu i tamo da se traži i komparacija nepravilnih glagola u engleskom.
Da obnovimo gradivo:
Continue Reading

foto
Padeži, kako to gordo zvuči.
Svi znamo padeže, ne razmišljamo o njima, kada govorimo svojim maternjim, srpskim jezikom.
Kada je u pitanju teorija, šta su to padeži, koliko ih ima i koja su to pitanja, koja nam govore o kom padežu se radi, pa tu se ponekad malo zamislimo.
Sve ima neku svoju priču, istoriju. Ta priča može da bude zanimljiva pa i da olakša pamćenje nekih, ponekad suvoparnih gramatičkih pravila.
Neke osnovne stvari o padežima, moramo da znamo kada učimo strani jezik. Doduše, manje kada je u pitanju engleski jezik, malo više kada je u pitanju nemački .
Continue Reading

foto

Nećemo da se kladimo.
Ipak sigurni smo u ono što pričamo 100%. Da ne preterujemo, da se dogovorimo, 99 %.
Šta sad, kako ćemo se izraziti na negleskom.
Continue Reading

Prilozi u srpskom jeziku, to znamo, bez toga ne možemo da učimo strani jezik.

Reči koje stoje uz glagole i kazuju mesto, vreme, način i količinu vršenja njihove radnje nazivaju se prilozi. Prilozi su nepromenljive reči a u službi su priloških odredbi. Prema svom značenju mogu da budu….

(Srpski jezik, 5.razred, M.Nikolić i M.Nikolić)
To sam vam odavno nacrtala, zato hajde da se podsetimo, post.
Continue Reading

foto

O vrstama prideva, podelama, mestu prideva u rečenici u engleskom jeziku a pomalo u srpskom smo već sve naučili iz prethodnog posta. Sada je došlo vreme da se malo poredimo i uporedimo, da vidimo gde smo, šta smo u odnosu na druge
Continue Reading

Padeži, eh, ti padeži, ko ih ne bi voleo.
Samo, taj isti ljubitelj padeža neće se usrećiti kada je engleski jezik u pitanju. Nema ih baš nešto.
Tu je srećom genitiv.

Strukturalno gledano, kako sam vam već u naslovu navela, postoje 2 vrste genitiva u engleskom jeziku
1. Saksonski genitiv
2. Normanski genitiv
Continue Reading

U prethodnom postu smo prodiskutovali i naučili kako se pitanja koja počinju sa nekom upitnom reči (question word) prebucuju u indirektni govor.
Da razmotrimo i sada i situaciju ako imamo pitanje koje ne počinje upitnom reči, nego daje samo mogućnost odabira između 2 moguća odgovora – da i ne.
Continue Reading

Indirektni govor, Reported Speech, potvrdne rečenice smo naučili i provežbali.
Sada je vreme da se pozabavimo pitanjima i to pitanjima, koja počinju nekom upitnom reči.
Continue Reading