Konačno, posle duge, hladne zime stiže nam i dugo očekivano proleće, 20-og marta ove godine. Mečka Božena je rekla svoje, zimu smo dočekali sa poštovanjem i kako tradicija nalaže. Sada je red da se posvetimo čarima proleća.

Prolećna ravnodnevnica, spring equinox je tokom istorije, poznate i nepoznate, bio jedan od najvažnijih festivala, proslava tokom godine. To je bila svetkovina ispunjenja radošću i verom u novi život, koji se ponovo budi. Svetlost i tama su ponovo ravnopravni, s tim što svetlost svakog dana dobija bitku i produžava dan.

Boginje proleća

U germanskoj tradiciji boginja proleća je Ostara ili Eostra. To je boginja zore, dawn, kao i rimska boginja Aurora. Ona je zaštitnica mladosti, jutarnje zvezde, Venere i istoka, east.
Od njenog imena potiču reči, kojima se danas u na egleskom označava Uskrs – Easter i strana sveta – east,
kao i u nemačkom Ostern i Ost.
U rimsko doba, godina je počinjala u proleće, baš sa prolećnom ravnodnevnicom, o tome sam već pisala.

Nažalost nema mnogo pisanih svedočanstava o ovoj lepoj boginji, iako braća Grim, koja su kao i naš Vuk zapisivali usmena predanja, pomnjali u svojim dnevnicima, da je ova boginja veoma popularna i zastupljena u nemačkoj usmenoj tradiciji.

Svi narodi su imali svoje boginje proleća, neki i više njih. Evo nekih:

Brigit (Kelti), Heba, Kora i Persefona ( Grci), Flora, Cybele i Aurora (Rimljani), Freya(germanska i nordijska mitologija).
Imamo i mi našu boginju Vesnu. Tu je i Lada, koja se smatra i boginjom proleća a ponegde i leta.