Halloween, noć veštica – priče iz davnih vremena vs. marketing – Part 1

"Halloween, noć veštica"

Da li smo toliko različiti od stanovnika SAD-a i Evropljana, da li smo povodljivi i praznoglavi kada sledimo pomodnu tradiciju slavljenja Halloween-a, noći veštica. Da li je to kako se danas slavi Halloween, proisteklo iz tradicije i ako jeste čije, ili je sve to samo dobar način da se zarade pare. Ima tu i nekih sektaških tumačenja, koja ću ovom prilikom preskočiti.

Kao neko ko voli da priča priče, ja ću krenuti tim putem i pokušati da vam ispričam priču o Halloween, kakav je to praznik, kako je nastao i kako je izgledao u davna, davna vremena, koja su uglavnom zaboravljena a kada nismo svi bili tako daleki različiti.

– Davno zaborabljena vremena, davno zaboravljeni narod

Nekada davno, pre 4-5000 godina postojao je jedan narod, sada poznat kao Protoindoevropljani (kakav grozan, iskonstruisan naziv). Taj narod je naravno imao svoje ime, ali ono je, kao i mnogo toga zaboravljeno. Bio je to veliki narod, živeo je na velikom prostoru u centralnoj Aziji, govorio jednim jezikom, imao svoju kulturu, božanstva. Ali, nešto se desilo! Da li je napravio kulu koja je dodirnula nebesa, ili je bio neki drugi razlog u pitanju, tek narod je napustio svoju pra-domovinu, podelio se, otišao u raznim pravcima, zaboravio, uglavnom svoj jedinstveni jezik i tako je počelo ono doba, koje mi zovemo istorijskim.

"obožavanje vatre kod drevnih naroda"– Vatra, kao božanstvo
Jedno od sećanja, koje je preživelo i dobilo bitku sa vremenom, je da je taj narod obožavao vatru. Vatra se smatrala darom bogova i postojale su četiri važne svetkovine u godini, kada se uz vatru odavala počast bogovima.
Da se prisetimo, i danas ćemo zapaliti sveću i plamenom pokušati da projektujemo i prenesemo svoju ljubav u više sfere. Teško da ćemo naći religiju u kojoj vatra, u nekom svom kontrolisanom obliku ne izražava počast božanskoj uzvišenosti.

Jedan od naroda, koji je obožavao vatru i praktikovao slavljenje takvih festivala su bili Kelti. Pre nego što su se naselili na britanskim ostrvima, bilo ih je po čitavoj Evropi, kao što je pre njih u čitavoj Evropi živeo narod po imenu TUATHA DE DANAAN ili u prevodu narod boginje Danu (irska mitologija!).

"Dunav je dobio ime po keltskoj boginji Danu"– Pričao boginji Danu

Boginja Danu je bila majka svih bogova i boginja – Demetra u grčkoj mitologiji mother Da, boginja svih tekućih voda, po kojoj su ime dobile reke Dunav, Don, Dnjepar.

Ovaj narod je, po predanju, bio narod vila i čarobnjaka, narod koji su bogovi izbacili sa nebesa, zato što su naučili božansku magiju. Da bi se naselili na zemlji, morali su da pobede zli narod Formoriana, polu ljude a pola čudovišta.

"fomorian, pripadnik mitskog naroda, koji su pobedili Kelti"

– TUATHA DE DANAAN, narod boginje Danu

Ta epska, odlučna bitka, kada je narod boginje Danu pobedio, odigrala se na dan kada leto prestaje, kada se povlači i ustupa mesto zimi, “summer’s end” ili Samhain .

"Samhain-summer end, kraj leta"

– Tolkin i legende
Tako je narod TUATHA DE DANAAN živeo u miru neko vreme na britanskim ostrvima, primio pridošlice, tj. Kelte. Zajednički su, svaki narod iz svojih razloga slavili iste praznike, festivale, a jedan od njih je i Samhain, kraj leta. Ali. točak vremena se neumitno okreće i vreme je došlo da narod boginje Danu napusti ovu našu dimenziju postanja i ode svojim putem, preko mora, na neka druga ostrva, gde vreme, kao kategorija ne postoji, gde je klima uvek ista da odu na Tir na nOg, Land of the Young – zvuči poznato, malo je Tolkin pozmajmio ovu legendu, kada je vilenjake poslao na put.

"tuatha, narod boginje Dan"

– To Be Continued –

Druge priče iz engleske, američke tradicije, mnogo lepih priča, pročitajte na adresi engleski.amarilisonline, kategorija Once upon a time

SHARE