Nastavljamo serijal o nemačkim robnim markama sa pričom o čuvenom brendu Hugo Bos. Ako do sada niste pročitači prethodni post o Persilu, mogli bi, povezano je. Idemo dalje sa pričom.

Počeću sa pitanjem:
– Da li vas ove fotografije asociraju na robnu marku Hugo Bos?

"Muska odela Hugo Bos"

ili možda ova:

Koko god da ste odabrali, dobro ste odabrali. Sve su to proizvodi čuvenog Bos brenda. Kvalitet, dizajn i status (čitaj – cena) daju prepoznatljivost ovoj robnoj marci.

Sad ide sledeći set fotografija:

"Hugo Bos, proizvođač nacističkih uniformi"
foto
Da li ste zastali, zamislili se?

Verovali ili ne, to je surova istina. Hugo Bos je započeo svoju krojačku karijeru davne 1924 godine u malom gradu u blizini Štutgarta. Nije bilo lako u to vreme voditi uspešan posao u Nemačkoj i Bos se vrlo brzo suočio sa bankrotom. 1931 godine su nacisti i njihova partija već uveliko počeli da zauzimaju pozicije u nemačkom političkom životu. Hugo Bos se učlanio u partiju, postao donator i veoma brzo i zvanični snabdevač uniformama SS trupa.

"Hugo Bos, osnivač brenda"
fotografija Hugo Bosa sa njegove pristupnice Nacionalsocijalističkoj radničkoj partiji.


foto oglašavanje proizvodnji SS uniformi, radne, sportske odeće

Posao je krenuo, na žalost svih žrtava II svetskog rata.
Prinudni rad je bio još jedna od “prednosti”, koje su koristili nacisti, tako da je i Bosova firma tokom celog rata koristila tu vrstu radne snage.

Rat se zvršio a firma je opstala. Iako sam vam već objasnila šta je Persilschein, tj. kako se posleratna Nemačka trudila da opere svoju nacističku prošlost, u stvarnosti to nije bilo baš tako. Da li je bila u pitanju ona naša, stara – para vrti gde burgija neće?

Možemo o tome da razmislimo.
Iako je za većinu poznatih brendava pravilo da se piše o istorijatu firme, na sajtu Hugo Boss jednostavno nema ničega o tome.

Kompanija je isplaćivala odštetu za prinudan rad logorašima i članovima njihovih porodica. Nemci tu i tamo otvore ovu temu.
Der Nazi-Schneider
Späte Worte der Entschuldigung
Kako su se izborili sa tim problemom sa legalnog aspekta – ne znam.
Ono što je poznato je da su posle rata na čelo kompanije došli drugi članovi porodice, koji su napravili veoma vredan brend.

Naravoučenije – stalno ponavljam, pa da ponovim još jednom:
Ovde učimo nemački jezik a to znači ne samo konjugacija, deklinacija i sl. Potrebno je da upoznamo taj narod, čiji jezik učimo, kulturu, istoriju. Surovo ali istinito – možda naučiti nešto o tome kako se boriti za imidž. Tu temu je divno obradila Ana Marija Popović u članku (Re)brendiranje Srbije, tako da ja tu ništa neću dodati.

SHARE