Istorija nemačkog jezika, voda, krompir i još ponešto

Kako započeti priču o nastanku i istoriji nemačkog jezika a da to ne bude dosadno. Umeju Nemci da se našale na svoj račun, već sam ispričala priču o Vavilonskoj kuli i nemačkim brojevima, a sada je vreme da saznamo malo o tome, kako je nastao nemački jezik a i biće tu i nekih veselih i zanimljivih podataka :-).

Nemački jezik pripada porodici germanskih jezika, a tu spadaju još i engleski, holandski, švedski, afrikans (jezik, koji se govori u zemljama južne Afrike a razvio se holandskog jezika), danski, norveški i jidiš, jezik evropskih Jevreja, koji za osnovu ima nemački jezik ali se u mnogome zasniva i na hebrejskom, kao i na pozajmicama iz drugih jezika.

Nemački, kao i ostali germanski jezici, pripada porodici indoevropskih jezika, koje Nemci skromno nazivaju porodicom indogermanskih jezika.
"indoevropski jezici"
foto

Bez brige, tu smo i mi, kao i ostali slovenski, romanski jezici, da navedem samo neke.

Mnogo dokaza postoji da su gotovo svi evropski jezici nastali od jednog, zajedničkog prajezika. Daću jedan, veoma poznat primer:
Voda je veoma važan element u životu, slično se kaže na gotovo svim slovenskim jezicima. Water – engleski, Wasser– nemački i vand – danski su reči, koje se istorijski, praćenjem velikih glasovnih pomeranja, koja postoje u jezičkim istorijama svih naroda mogu pratiti do zajedničke pra-reči.

Prvi tragovi nemačkog, kao posebnog jezika, se mogu pratiti od I veka pre nove ere, kada su germanska plemena sa severa Evrope, gde su se najpre nastanila, krenula da se šire po centralnim delovima Evrope. Doprli su do Rima i stavili tačku na postojanje tog hiljadugodišnjeg carstva.
Ima još nekih priča o širenju Germana i uticaju na druge narode, recimo slovenske, kao i stavljanju još poneke tačke, ali tu sam vam priču već ispričala.

Vremenom su počeli da stvaraju i svoje države, Franačku državu – ili želite da pročitate moju priču  – o toj temi, najpre pa zatim čitav niz malih država, sa izuzetkom Austrougarske monarhije, koja se sa lozom Habzburgovaca, jako dugo vladala velikim delom Evrope, i dosta doprinela širenju nemačkog jezika i kulture. Za istoriju same Nemačke je važnija bila Pruska država.

Na teritoriji današnje Nemačke, jezik koji je bio u upotrebi je bio veoma različit, teško, gotovo nemoguće je bilo komunicirati ako ste bili stanovnici juga i severa današnje Nemačke. Jezik ima svoje istorijske zakonitosti i najpoznatije tzv. glasovne promene, koje su veoma važne u proučavanju istorije nemačkog jezika.

Martin Luter, čuveni reformator i osnivač protestantske crkve je svojim prevodom Biblije na nemački jezik u mnogome doprineo radu na standardizaciji nemačkog jezika, poznatijeg kao Hochdeutsch, za radoznale sledi  moja priča  o toj temi.
To je jezik, koji se danas koristi za komunikaciju u svim medijima, na tv-u, novinama, knjige se pišu po standardima Hochdeutsch-a.
Kao osnova su uzeti dijalekti iz središnjeg dela Nemačke.
"nemački dijalekti"
foto
Važno je napomenuti da su gotovo do sredine 20-og veka Nemci imali svoje pismo goticu, koja je bila veoma zastupljena, ali danas polako pada u zaborav.

"nemačka gotica"
foto

Zanimljivosti, evo nekih:
– poreklo naše reči krompir je die Krombier jedna lokalna varijanta reči die Kartoffel
– pre nego što vas strefi šlog od “učenja” nemačkog jezika ili vam padne šećer, pa vam se prijede nešto sa šlagom proverite šta znači nemačka reč der Schlag.

 

SHARE

5 COMMENTS

  1. Pretpostavljam da ti znaš zašto Sloveni Dojčlan(d)ce zovu Nemci, ali nije zgoreg pomenuti zbog onih drugih koji ovo čitaju.
    Stari Sloveni živeli su na ogromnom prostoru, bili vrlo miroljubivi (tako su ih opisivali savremenici pre Velike seobe naroda, od kada su postali ratoborni) i govorili manje-više ujednačenim jezikom. Nije bilo šanse da neki Ant otputuje hiljadu kilometara i ne razumete druge sunarodnike koji tamo žive. Nasuprot njima, germanska plemena su komunicirala međusobno uglavnom oružjem (ratoborni oduvek), pa je svako selo imalo svoj jezik i teško su se i međusobno sporazumevali (jezikom, ne oružjem) jer se nisu najbolje razumeli. Zato su ih Stari Sloveni prozvali Nemci – nemi ljudi.
    P.S. Ako treba da se izvinim za ovu dopunu – izvinjavam se, ali si mi jednom prilikom napisala da slobodno radim ovakve stvari.

    • Miljo, sad ću da se naljutim i to za izvinjenje 🙂
      Naravno, uvek, ali uvek piši i dopiši sve što smatraš da je potrebno, a sve to u očekivanju i nekog lepog posta, koji ćeš nam napisati na temu srpskog ili ruskog jezika ili tako nešto 🙂

  2. Eto, mogla bih još sto godina da živim i da ne saznam za krombier… Rusi i Poljaci su im maznuli kartofel, s tim što Poljaci kažu još i ziemniak, valjda što se vadi iz zemlje, a Rusi mu i tepaju – kartoška :o)))))

  3. Mnogo mi se dopadaju Vaši postovi jer uvek zasnam nešto novo. Posebno mi je drago što svoje znanje delite sa drugima, a to i jeste svrha istog, zar ne? Hvala Vam.

Comments are closed.