Dali ste već doručkovali? Šta je bilo današnji izbor – kroasan sa čokoladom ili kifla?
Šta god da je u pitanju od ta dva, eto nam povoda za novu priču o srpskim rečima kifla i kroasan.

S koje god strane da krenemo u pripovedanje ove priče, moramo da se okrenemo nemačkom jeziku i oblasti koja se zove, uslovno rečeno kulinarske legende.

Nekada davno, kada je hleb bi osnovna hrana i u centralnoj Evropi, vekne hleba su bile dugaljste i ne mnogo debele, pravilnijeg oblika nego danas.
Nemački izraz za takvu veknu hleba (Duden, das Herkunftswörterbuch) je bio der Kipf.
"Sulejman I Veličanstveni"
foto
Sad prelazimo na priču.
Sulejman I Veličanstveni u 16 veku u jednom od svojih osvajačkih pohoda, najpre je osvojio Beograd, 1521 godine,pa je rešio da se tu ne zaustavi, nego da krene dalje u Evropu i osvoji Beč. Nije mu baš pošlo za rukom, ali opsada Beča je potrajala i stanovnici Beča su svuda oko gradskih kapija videli ne samo neprijateljsku vojsku nego i zastave na kojima je dominirao polumesec.

"zastava otomanskog carstva"
foto

Pošto je opsada bila duga i teška, legenda kaže, da su čuveni bečki pekari, ne bi li podigli moral braniocima na zidinama i nahranili ih, dobili inspiraciju da smanje duguljasta peciva i da ih zakrive u obliku polumeseca na turskim tj.otomanskim zastavama.
Tako smo došli do čuvenog nemačkog peciva u opisanom obliku a reč za to je – der Kipferl

Slična priča prati i Sulejmanovo osvajanje Budima. Priča se da su se i tamošnji pekari inspirisali turskim polumesecom i to pecivo, koje su pekli za branioce grada su nazvali Kifli. Ovaj podatak nikada nije istorijski dokazan, ali je prilično očita veza sa pomenutom nemačkom reči der Kipferl. Od Budima do Srbije nije daleko i eto nama stigoše kifle za doručak.

A šta je sa kroasanima?

Engleska reč za tu vrstu peciva je pozajmljena, kao i naša iz francuskog croissant.

Znači na zastavi imamo oblik polumeseca – crescent moon, the figure of the moon as it appears in its first or last quarter, oblik mladog meseca, bilo da je u prvoj ili poslednjoj fazi. Ako odemo još malo u istoriju i do latinskog jezika, dobićemo pravi krešendo, crscere na latinskim znači rasti.
A tu je i poreklo francuske reči kroasan.
Iako su Francuzi veoma ponosni na sve stavke svoje nacionalne kuhinje, ipak je jedan Bečlija morao da se preseli u Pariz i da otvori svoju pekaru sa bečkim pecivom da bi kroasan zavladao ne samo Francuskom nego eto stigao i do naših trpeza u Srbiji. Radi se o Augustu Zangu, koji je Parižanima prvi ponudio Kipferl i inspirisao stvaranje nove vrste peciva.
"priča o kifli,vanille kipfer"

7 COMMENTS

    • Hej, draga moja Nado,
      drago mi je ako je tako :-).
      Nego krčka se meni, samo ne stižem inspiracija na crni i beli luk, to sam ti dužna. Potrudiću se što pre. Da objedinimo taj luk na internacionalnoj osnovi.

  1. Sad nam ostaje još da odgonetnemo zašto nisu opet “ispravili” kifle? Mislim kasnije, pošto su najurili Sulejmana?

    Ali vidiš kako se ti neki istorijski antagonizmi super slože za stolom – npr: kroasani sa belom kafom (tj. “kaHvom”)

    • Miodraže, baš si neki :-), šta fali krivim kiflama? 🙂
      A što se kafe tiče, to je tek priča za sebe, ali nije mnogo interesantna sa aspekta porekla reči u srpskom jeziku- prilično je internacionalizovana, pa je dosada nisam razmatrala. Mada, nikad se ne zna….

  2. Kad god pravi kifle, moja baba kaže – PIPNI DA VI’Š KAK’A JE MEKA K’O ŠUMA!

    o_O

    Da li možda i to ima neke veze sa Turcima, ili samo sa mojom babom?

Comments are closed.