Konjunktiv u nemačkom jeziku, pojam – uvodni post

konjunktiv u nemackom jeziku*
Konjunktiv u nemačkom jeziku – već kao tema zvuči vau, sačuvajmebože!
Mada uopšte nije tako.
U osnovi ove reči nalazi se latinska reč conjugatio u zančenju povezivanja kombinovanja. Ako vas zanima tema, možete sve o tome pročitati u postu – Šta se deklinira, šta se konjugira a šta maže na lebac.

Da se vratimo konjunktivu.

Der Konjunktiv ili nemački sinonim die Möglichkeitsform
je jedan od 3 glagolska načina u nemačkom jeziku.

Glagolski načini u srpskom su objašnjeni ovde, a u nemačkom su:

1. der Indikativ, Wirklichkeitsform
2. der Konjunktiv, Möglichkeitsform
3. der Imperativ, Befehlsform

Znači, ono što je 100% zajedničko našem i nemačkom jeziku je broj 3, Befehlsform – zapovedni način ili imperativ.

Indikativ je način za izražavanje realnosti, stvarnog stanja, koristimo ga za sve vrste izjava, sem zapovesti, prilikom razgovora. Sva vremena, koja učimo i znamo, pa samim tim koristimo, su u indikativu, a to su:

– Präsens
– Präteritum
– Perfekt
– Plusquasmperfekt
– Futur I
– Futur II

Nacrtala sam vam tabelu za sva vremena u okviru posta o svim vremenima u nemačkom jeziku – i to za glagole machen, sprechen, wollen, sein, haben i werden

Konjunktiv

zitat-jeder-sagt-er-sei-dein-freund-aber-nur-ein-narr-verlaszt-sich-darauf-jean-de-la-fontaine-125455
foto gutezitate.com

Za razliku od realnosti, koju izražavamo indikativ, postoje situacije kada nam je potrebno da izrazimo neku mogućnost, želju, težnju, koje su manje više ostvarljive. U svakom slučaju, u trenutku priče, to nije realnost iz raznih razloga. Možda u tom trenutku ne postoje realne mogućnosti za tako nešto ili mi sami (odnosno osoba koja govori) nismo sigurno u to o čemu pričamo. Ili jednostavno, ne želimo da se mešamo, dajemo preporuku ili želimo nešto. Zato je drugi naziv za konjunktiv Möglichkeitsform i neophodan nam je kod indirektnog govara i za određene vrste zavisnih rečenica.

Isto tako važno je da napomenemo da sva ova vremena, koja smo naveli u odrednici indikativ imaju i oblik za konjunktive, pa ćemo i to lepo nacrtati i objasniti.

Par primera:

Gott helfe ihm. Neka mu bog pomogne, ovde izražavamo našu želju a ne zapovest

Da bi bilo jasnije, da ne bi pomešali sa imperativom, evo primera:

Nimm zweimal täglich eine Tablette!
Ovo je imperativ, mora da se posluša prilikom upotrebe leka.

Man nehme zweimal täglich eine Tablette.
Ovo je preporuka, poželjno je da se tako koriste tablete, konjunktiv.

Za kraj malo statistike:
Kako navodi S. Jäger u svom delu o upotrebi konjunktiva u nemačkom, broje kažu sledeće:
Konjunktiv I se u svakodnevnom govoru, najviše koristi u prepričavanju, indirektnom govoru 36,9%, dok se konjunktiv II u indirektom govoru koristi manje 20,8% u više u vrstama zavisnih rečenica.