Natalijina ramonda, priča o cvetu i sećanju

"tercijar"
Tercijar

foto

Davno, jako davno, pre otprilike 65 miliona godina, započelo doba koje se u geologiji naziva tercijar.
Kako je naša planeta tada izgledala, vidimo na mapi. Tercijar je bio izuzetano živopisan i važan period u istoriji naše planete. Još se tlo treslo na svim kontinentima ali je polako kopnena masa počela da liči na današnju. U to doba su sisari počeli da pruzimaju primat, vremenom su se javili i prvi hominidi, preci čoveka.
Ono što je važno za našu današnju priču je da su se u toj geološkoj eri formirale i savremene porodice cvetnica.

Jedna od njih je i porodica Generiaceae, kojoj nam je poznata po afričkoj ljubičici. Toj porodici propadaju i :
ramonda serbica
ramonda nathalie

foto
Tercijar je sa aspekta tektonskih potresa bio veoma nestabilan, S druge strane, klima je bila mnogo toplija nego danas i mnogo vlažnija. Ponegde se može naići na podatak, da se biblijski potop dogodio u tercijaru.
Bilo kako bilo, naša Ramonda Natalija je polako, sa afričkog kontinenta, gde je nastala, prešla na evropski, tačnije na Balkan.
Svašta se dešavalo u geološkoj istoriji naše planete, na primer Zemlja je prošla kroz mnoga ledena doba. Naša biljčica se nije dala. Uspela je da opstane baš ovde, na našem delu brdovitog Balkana i da dočeka 2012 godinu da bude proglašena za simbol sećanja na tragediju I svetskog rata.
Iz tercijara se selimo u 19 vek, u Srbiju, okolina Niša.
Dvorski lekar kralja Milana, Sava Petrović, pasionirani botaničar i sledbenik Josifa Pančića je u okolini Niša uočio i opisao biljku, koju je, zbog izuzetne lepote, nazvao po jednoj od najlepših žena u to vreme, kraljici Nataliji Obrenović.

Već ste verovatno čuli ili pročitali, da se ova biljčica naziva i feniks, zbog neverovatne osobine da i posle dužeg perioda, samo sa nekoliko kapi vode, ponovo se povrati u život.
Ima li lepše simbolike – cvet koji raste samo na ovim našim prostorima, opstaje već milionima godina, živ je i kada je na oko mrtav.
Ponekad ipak moramo bar poneku kap sećanja odvojiti za naše stare. Ima li nekoga čiji pradeda, čukundeda nije vojevao u I svetskom ratu. Lepo je setiti se, još lepše ne zaboraviti.


foto