Nemački glagoli, nemačka vremena, pismeni zadaci i ostale dileme u vezi mesta glagola u nemačkoj rečenici

pozicija glagola
Danas se bavimo jednom veoma prisutnom dilemom a to je kako da uradim pismeni, kontrolni, test ili šta god da je u pitanju, ako je zadatak da se data rečenica prebaci iz prezenta u pretierit, perfekt ili obrnuto.
Desi se da mi neki od vas kažu – meni tu ništa nije jasno!
Dobro, da pokušam da objasnim.

1. Ako nismo naučili kako se gradi prezent, preterit, perfekt, futur onda se ovde rastajemo, svaka priča i objašnjenje je suvišno. Komentar tipa – ali, ja to ne razumem otpada. Dovde jednostavo mora da se nauči, to su pravila i ona moraju da se znaju napamet. Žao mi je, istina često ume da zaboli.

2. Ako smo naučili kako se to radi, znači znamo lične nastavke i pravila za građenje vremena,recimo lični nastavci za građenje prezenta,

1. ich – e
2. du – st
3. er
sie – t
es

1. wir – en
2. ihr – t
3. sie – en
onda idemo dalje. Isto važi i za ostala vremena.

Da vam ispričam pričicu o glagolima.

Priča o glagolima u srpskom i nemačkom

Znam da znate gramtiku našeg jezika, lepo ste to naučili. Zato znam da znate da je forma naše rečenice prilično slobodna i sastavljena od samostalnih i jakih rečeničnih delova.
Postoje mnoge definice šta je to rečenica, ni naučnici ni stručnjaci se nisu dogovorili među sobom.
Izabraćemo jednu, koja odgovara ovoj našoj priči a ona glasi:

Rečenica je deo teksta koji sadrži glagol u ličnom glalgolskom obliku.

Eto naše polazne tačke. Glagol u ličnom glagolskom obliku znači da je glagol u nekom od vremena, recimo prezentu ili perfektu u odgovarajućem licu jednine ili množine (znate ono ja ili oni ili ti).
Kod nas to izgleda ovako:

Dolazim.

I to je rečenica. Da napomenem da danas pričamo o nezavisnim rečenicama.

Znači naša rečenica ima samo glagol i na osnovu njega, tj. ličnog nastavka za prezent mi znamo ko dolazi.
Ako skinemo – m pa dodadamo –š, više ne dolazim ja nego ti, itd.
Naravno neko će reći : Ja dolazim. Šta smo uočili:

… da je snaga srpskog jezika u glagolu a ne u imenici, koja je bitna osobina njemačkog jezika.

Ovo je napisao jako davno Petar Kočić u svom spisu „Za srpski jezik“.

Nažalost to se stalno zaboravlja pa pokušavamo da prilagodimo naš jezik nemačkom (ranije) i engleskom (proces u toku) i dobijamo neke grozne jezičke pojave. To je ipak druga priča.
Da se vratimo na naše glagole.
Oni su jaki, snažni, izražajni. Dovoljan je samo taj jedan lični glagolski oblik i mi smo saopštili šta imamo da kažemo.

glagoli u nemačkoj rečenici

U nemačkom (u engleskom, uopšte u germanskim jezicima) to nije moguće. Svaka rečenica mora da ima minimum i glagol i imenicu, imenicu u službi subjekta a glagol u službi predikata.
Znači nemačka rečenica je kao pruska vojska (a znamo da su Nemci narod vojničkog duha, disciplinovani, radni, uredni, slušaju pravila bez pogovora). Sve suprotno od nas.
Mi smo kao narod skup pojedinaca, koji se razumeju u sve, od svetske politike do fudbala, narod koji više od svega voli da tera svoje, pa makar i na svoju štetu. Takvi su i naši glagoli – jaki, zvučni, samostalni, divni na svoj način, jedinstveni.
Nemački glagoli ne mogu sami, oni znaju svoje mesto i mirno i poslušno, strojevim korakom zauzimaju svoj položaj, odnosno svoju poziciju.
Isto kao i Nemci, svaki pojedinac zna svoje mesto u društvu, zajednici i vredno i bez gunđanja radi svoj posao, za razliku od nas. Čudno je to kako se promenimo preko noći kada odemo da živimo i radimo u Nemačkoj.
Znači nemačka rečenica je kao i nemački narod disciplinovana, nema tu mesta imrovizaciji i ličnoj inicijativi.

Položaj glagola u nemačkoj rečenici – nezavisne rečenice

Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan i glasi – mesto br 2 u nezavisnoj rečenici=lični glagolsi oblik.

Primenjeno na konkretne probleme u vezi sa prebacivanjem glagola iz prezenta u perfekat iz preterita u prezent, koja god da je kombinacija u pitanju, dileme nema = lični glagolski oblik ostaje na drugom mestu.
Primeri:

(1)Er (2)kommt. prezent
(1)Er (2)kam gestern. preterit
(1)Gestern (2)kam er. preterit
(1)Er (2)ist gestern gekommen. perfekat
(1)Er (2)wird morgen kommen. futur

mesto glagola u nemackoj recenici

Napomene:
1. na provom mestu ne mora da bude subjekat (vidi 3.i 4. Primer za pretert), er i gestern mogu da zamene mesta.

2. Kod složenih vremena, kao što su perfekat i futur I u našim primerima, lični glagolski oblik a to znači kod perfekta, u našem slučaju je to ist a kod futura wird oni idu na 2 mesto. Šta to znači lični – pa određuju koje je lice u pitanju, da ist zamenim sa bin – u pitanju je prvo lice i subjekat onda mora da bude ich.

3. Na poslednjem mestu u rečenici se nalazi nelični glagolski oblik, isti je u svim licima u jednini i množini, ne menja se ni po llicima ni u jednini i množoni. U našim primerima to je particip perfekta kod primera u perfektu a infinitiv kod primera u future.

Jasno? To je to. Ja ne mogu umesto vas, kao što ne mogu ni umesto mojih đaka da naučim ono što morate sami da naučite napamet, žao mi je. Da objasnim, evo pokušala sam. Javite ako ima primedbi preko Facebook strane.
Još jednom van dajem ovaj link, ukucajte glagol, koji vam je potreban i dobićete oblike za sva vremena.

Srećno na tim pismenim zadacima, testovima…. I učite s vremena na vreme, pomalo, neće škoditi 🙂 a može itekako da bude od koristi.

Još jednom da se ne zaboravi: strojev korak 1-2, prvo mesto u rečenici, drugo mesto stoj – lični glagoslki oblik, strojevim korakom napred, stoj – poslednje mesto nelični glagolski oblik.
Sve ostalo o rečinici u nemačkom jeziku pročitajte ovde

Nemacki nije bauk