Novogodišnja i Božićna dekoracija, priče o poreklu

Kako je nastala tradicija dekorisanja jelki i ko je to prvi uradio ste čitali ovde.
Ovog puta pokušavamo da nađemo odgovor na pitanje, kako su nastali svi ti razni ukrasi, koje danas kupujemo ili vadimo iz plakara za vreme praznika i pripreme za doček Nove godine i Božića.

 

 

 

 

 

Zimska dekoracija kroz istoriju

Ljudi su se uvek, na neki način, plašili zime, hladnoće i nedostatka svetlosti. Taj period godine, kada priroda spava u nekim ranim civilizacijama, čak se i nije brojao, nije postojao kalendar za zimske mesece. Bez obzira što su se rane civilizacije razvijale u oblastima gde je klima bila mnogo blaža i povoljnija nego na prostorima današnje Evrope, zima nije spadala u omiljena godišnja doba. To je bilo vreme kada su se budili razni duhovi prirode i dobri i zli, kada je tama pobeđivala svetlost, hladnoća toplotu.

Da bi na neki način pomogli duhovima svetlosti, rađanja i toplote da dobiju svoju bitku, pripadnici starih civilizacija su stvorili razne simboličke tradicije.

Saturnalije
– Sunce, Mesec i zvezde kao dekoracija

U starom Rimu postojao je praznik, više kao festival, koji se slavio od 17-og do 23 decembra posvećen Saturnu. To je istovremeno bio i praznik zimske kratkodnevice, dan kada je svetlo dobijalo svoju bitku sa tamom, period u godini od kada su dana postojali duži. Mnogo je običaja i tradicija bilo vezano za ovaj festival ali to nije tema danšnje priče, više se može pročitati ovde i ovde.
Što se tiče dekorisanja, tada je bio običaj da se ukrašava drveće ali u dvorištu kuća, nikako unutra.
Ukrasi su se pravili u obliku Sunca, drugi naziv ovog praznika je bio Sol Invictus, nepobedivo Sunce. Takođe su bili popularni oblici zvezda i Meseca, naročito mladog.

Novogodišnje girlande

Girlande (Tinsel je engleski naziv) su oni svetlucavi dugački ukrasi, koje obmotavamo oko jelke ili koristimo na druge načine, da bi dočarali praznično raspoloženje.
Mi nemamo jedinstven naziv za ovu vrstu ukrasa. Svejedno, veoma su popularne, važno je da su svetlucave i živih boja.
Smatra se da su prvobitno smišljene i napravljene u Nemačkoj, tačnije u Nirnbergu početkom 17 veka.
Osnovna ideja je bila da predstavljaju male ledenice, koje možemo videti kako zimi vise sa drveća i svetlucaju na zimskoj svetlosti, kako dnevnoj tako i noćnoj.

U početku su bile zaista pravljene od srebra, ali pošto je srebro i skupo a i vremenom dobija tamnu patinu, koristili i drugi metali. Ipak, kombinacija svetlosti sveća i srebrnih tračica je bila jedinstvena i veoma brzo je postala izuzetno popularna.

Naravno da postoji nemačka priča, koja nastanak ovih ukrasa mnogo lepše opisuje:

Nekada davno, živela je siromašna udovica sa svojom decom. Odlučila je da deci priredi radost za Božić. Nabavila je malo drvo i kada su deca zaspala, ukrasila ga je, kako je znala i umela, figuricama, koje je sama pravila od testa, grančica i drugog materijala. koje je imala na raspolaganju. Zadovoljna je otišla na počinak.
Međutim, noć je bila veoma hladna i nekoliko paukova se ušunjalo u kuću. Čim su videli drvce, krenuli su da pletu svoju mrežu. Uskoro se ni drvo a ni ukrasi nisu videli od paukove mreže.
To je video anđeo i sažalio se. Pretvorio je niti paučine u srebrne mesečeve zrake i – ostalo je istorija.

Druge priče i zanimljivosti pročitajte na Once Upon a Time by Amarilis

SHARE