Priča o badnjaku, panju i torti

Badnjak je deo naše predivne tradicije. Divni običaji su postojali u našem narodu za ceo period Božića, Badnje večeri, kao i samog paljenja badnjaka.

Poreklo paljenja badnjaka su mnogi naučnici objašnjavali na različite načine, povezivali sa raznim mitologijama i verovanjima. Paljenje badnjaka je događaj koji slavi rođenje Isusa i vatre, koju su pastiri upilili da zagreju Bogorodicu i bebu Isusa.

U našim krajevima se nekada odlazilo u šumu i sa posebnom pažnjom se biralo hrastovo, tj cerovo drvo, koje je domaćin po dobro poznatim pravila, koje je tradicija nalagala, unosio u kuću i pripremao za paljenje.

Božićni panj

"Tradicija paljenja božićnog panja u Engleskoj"

Običaj je poznat u gotovo celoj Evropi. Ljudi su se u davnim vremenima, na različite načine, borili protiv hladnoće i tame, koje donosi zima i pokušavali da pomognu Suncu da se ponovo rodi.

U Engleskoj se ta tradicija naziva Yule ili Yuletide. U davna vremena taj praznik je bio povezan sa tradicijama starih germanskih, tačnije nordijskih praznovanja u čast boga Odina. Ako zađemo još dublje u istoriju, pronaćićemo i tragove još starijih zimskih svečanosti, posvećenih ženskom principu po imenu Modranicht.

Tokom srednjeg veka, tradicija donošenja velkih panjeva, koji su se palili za Badnje veče i čiji se pepeo ili ostatak, koji nije sagoreo, čuvao do sledeće godine, postao je veoma popularan u severnim delovima Evrope i u Engleskoj. Ta scena je često prikazana na starim čestitkama.

"Božićna tradicija u Engleskoj - Yule Log"
Kako je nastala panj torta

Da se potpuno ne zaboravi, potrudili su se stari majstori kulinarstva, Francuzi. Oni su smislili kolač, koji svojim oblikom podseća na panj i to je postala tradicija u mnogim zemljama. Originalni naziv je Buche de Noel ili Yule log, božićni panj

"priča o panj torti"
Međutim, panj ili deblo, koje se unosilo u kuću radi paljenja je vremenom izgubilo na popularnosti, delimično iz praktičnih razloga – otvorene peći su nestajale i zamenjene su praktičnijim gvozdenim pećima. Drugi razlog je bio sve veća popularnost drugog običaja a to je unošenje jelke i njeno kićenje kao simbola Božića.

"Božićno drvo"
Za kraj i malo podsećanja na našu tradiciju iz pera Vuka Karadžića, Opisanije Srbije, Božić:

Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući, za njom deca pijučući, prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe. Po tom uzmu nekoliko oraha i bace po slami. Poslije večere pjevaju i vesele se.
Božić i Badnje veče -Tekstovi za čestitke

Druge priče i zanimljivosti na Once Upon a Time by Amarilis

2 COMMENTS

  1. Jel ja to starim ili je ipak sve ranije, bar običaji i održavanje istih bilo lepše, veselije..? Doduše, u pravu ste, nema više “žive” vatre, zamenilo je raznorazno grejanj. No imam utisak da mnogo brže usvajamo tuđe običaje,a da se opet veoma lako odričemo svojih, umesto da se obogatimo, pa da slavimo i jedno i drugo tj. da poštujemo i nove i stare običaje jer bi nam to, po meni, život učinilo veselijim, pre svega, a gde ima više veselja ima i više napredka, ili i to umišljam?:(

    • Olivera, ja se slažem sa svim Vašim dilemama i pokušavam koliko mogu, kroz neke pričice da podsetim na našu tradiciju i običaje.

Comments are closed.