Priča o sumanutom vremenu i sumanutom bogu Sumanu – poreklo reči

flash-68920_640

Dok leti nepogode haraju, munje presecaju noćno nebo, sumanuto pokušavamo da pronađemo način da se vratimo u mirnu letnju dokolicu.
Ali, nešto ne ide! Vremenske prilike su, jednom rečju – sumanute!
Pa da vidimo ima li ta reč sumanuto, neku priču da nam ponudi, baš krajem juna meseca.

Zašto, kada smo uplašeni ili tražimo nešto važno, što smo izgubili – jurimo kao sumanuti. Ili da razmotrimo situaciju kada nekome padaju ma pamet ideje, koje stvarno nemaju nikakve realne osnove, pa kažemo – kakva sumanuta ideja, neočekivana – kao grom sa neba.

A otkud ta reč u našem jeziku?
Objašnjenje je očito – sumanut je onaj ko je sišao sa uma, zar ne!

Ako ćemo iskreno, najvše volim da se zaputim drugim pravcem, stazom koja vodi u nauku po imenu etiologija, tačnije deo te nauke, koja se bavi etiološkim mitovima.

Etiološki mit, ili mit porekla je mit namenjen objašnjavanju porekla verskih obreda, prirodnih pojava, imena i sl.

Prilično dugačak uvod, prelazimo na temu:

Sumanut – poreklo reči

Potreban nam je mit, pa da ga potražimo. Idemo u Rim antičkog doba, u stara vremena, kada si Latini i Etrurci još živeli zajedno.

mars1331149317844

U to vreme, pa i mnogo kasnije postojalo je etrursko božanstvo po imenu Suman ili Sumanus.

Prilično je zagonetan lik taj Sumanus, ne zna se puno o njemu. Neki smatrju da je to samo jedan vid pojavnosti vrhovnog boga Jupitera, njegov mračni brat blizanac – više o tome ovde, drugi smatraju da je Sumanus nebeski aspekt Plutona, latinske varijante Hada boga podzemlja.

A ima i mišljenja da je Sumanus bio posebno božanstvo, veoma staro, nasleđeno od Etruraca.
Bilo kojoj od ovih objašnjenja da se privolimo (ja ću se privoleti ovom poslednjem, čisto da se zna), ono malo činjenica, koje znamo o Suman(us)u su sledeće:

– 20 juni
je bio posvećen festivalu letnje dugodnevice i naravno Sumanu
Sumanus je bio bog noćnih, jakih nepogoda, praćenih jakom grmljavinom

Sveti Augustin i svom delu – O državi božojoj, u 4 knjizu, u delu u kom razmatra poziciju Jupitera u rimskom Panteonu, pominje ovo božanstvo:

„Kao što se u njih samih može pročitati, stari Rimljani nekakvoga Sumana (kojemu su pripisivali noćne munje) štovahu više od Jupitera, kojem su pripadale dnevne munje. Ali pošto je izgrađen veličanstveni i uzvišeni Jupiterov hram, zbog dostojanstva svetilišta, mnoštvo se toliko stalo u nj stjecati tako da se jedva može naći tkogod tko Sumanovo ime – koje više ne može čuti – još pamti da je i pročitao.“
Dakle, prilično misteriozno božanstvo, koje je po Svetom Augustinu palo u zaborav.

Nepogode, one strašne, noćne su ostale i dalje pa se poneko ipak sećao strašnog božanstva, koga niko i ništa nije moglo kontrolisati.

outline-37517_640
Okrugli kolačići, napravljeni od brašna, mleka i meda su pravljeni na dan 20 juna i zajedno sa 2 crna vola ili ovna prinošeni su Sumanu na dar

Objašnjenje da su ovi kolačići predstavljali sunce ne odgovara činjenici da je ovo božanstvo bilo isključivo noćno pa sam sklona da se u potponusti priklonim tumačenju da je oblik ovih kolačića upićivao na nebeski prsten, Zodijak, koji se okretao svake godine. Početak okretanja se u to vreme slavio ponegde i sa najdužim danom u godini.
Ono što još znamo, kao činjenicu, da je u Rimu izgrađen hram posvećen Sumanusu u vreme Pirovog rata 280 – 275 g.p.n.e.

Na vrhu se nalazila statua Sumanusa. Izgleda da nije bila po volji Sumanusa, pa je on pogodio munjom, koja je otkinula statui glavu.

Planina Monte Sumanno se nalazi u blizini Vićence na severu Italije i ime je dobila po junaku ove naše priče.

Smatra se da je na ovoj planini bilo središte antičkog kulta posvećenog Plutonu i Sumanusu. Objašnjenje je da Sumanus spada u htonska božanstva, da pripada podzemnom svetu. Što li onda vlada munjama i gromovima, sačuvani mitovi nemaju objašnjenje.
Možda mi imamo. Da slučajno ne postoje neki neraščišćeni računi između Plutona iz podzemlja i tog nebeskog božanstva Suman(us)a, pa onda ovaj potonji kao sumanut šalje na zemlju munje i gromove, pa to izgleda kao da sekire padaju sa neba a radi se o sukobu Velesa, Had i Peruna gromovnika, Suman. Ima logike, zar ne?

Ko će ga znati? Deluje sumanuto, šta mislite?

I ti Etrurci, svakavke bogove su imali, a i niko ne zna ko su oni bili. Možda i nije tako sumanuta ideja razmotriti teoriju o povezanosti Etruraca i Srba, tj. Slovena!

Ma, možda je samo autorka ovog teksta sišla s uma, ko će znati?