Ružičasta kao boja i simbol

rose-31436_960_720
Ružičasta budućnost, ružičaste naočare, život posut ružama
Nem. auf Rosen gebettet sein udobno luksuzno ziveti
die Zukunft sieht sehr rosig aus, budućnost izgleda ružičasto, lepo, perspektivno,
Eng. path strewn with roses, put posut ružama, lagodan bez prepreka
Evo lepih i pozitvnih izraza povezanih sa ružičastom bojom pa još i na 3 jezika.

Zašto želimo da nam budućnost bude ružičasta a ne recimo žuta? Žuta je boja sunca, svetlosti, prilično optimistična boja. Ne, u našem jeziku pa i u mnogim drugim mi smo zagledani u ružičastu budućnost ili nam možda, u nekim okolnostima, sve izgleda ružičasto (u značenju perspektivno, sa dobrim izgledima) a ako to nije slučaj, pa dobro, dovoljno je da stavimo ružičaste naočare pa će nam sve biti lepše i lakše.

Ružičasta boja ili roze (nem. rosa) je boja koja je svoje ime, kako u našem tako i u mnogim drugim jezicima, dobila prema cvetu – ruža, rose (eng.), die Rose (nem.).
Da bi videli ko je u istoriji prvi bio poznat po tome što je voleo da mu život bude posut ružama moramo da se vratimo otprilike 2.000 godina unazad u stra Rim, vreme vladavine imperatora Nerona (37g.n.e. – 68 g.n.e.)
Neron nije ostao zapamćen ni zbog jedne dobre niti plemenite stvari. Bio je pravi zločinac i diktator. Između ostalog zapalio je Rim i ostala je priča u sećanju da je posmatrao kako Rim gori sa svoje terase i pri tome pevao i svirao. Za požar je okrivio hrišćane, u to vreme zabranjenu sektu i mnogo njih je nakon toga osudio na groznu smrt u arenama. Na jednom od rimskih brežuljaka, koji su potuno izgoreli u požaru, Neron je sebi sagradio palatu i dao joj ime Domus Aurea, lat. zlatna kuća. Palata je bila izuzetno raskošna, a jedna od novina, koja je po zahtevu Nerona bila sagrađena u glavnoj dvorani je bio specifični pokretni krovni mehanizam, koji su pokretali robovi i koji omogućavao da na zvanice u toj dvorani, za vreme raskošnih gozbi, padaju ružine latice.
Neron je voleo taj osećaj, koje ružine latice daju, pa kaže priča da je i na nekim putovanjima, tražio da mu put bude posut laticama ruža. Neron nije dugo opstao na vlasti, ubijen je ali je u sećanju ostalo posipanje ružinim laticama kao simbol raskoši i bogatstva.
To se može lepo videti na slici poznatog engleskog slikara po imenu Lorens Alma-Tadema sa kraja 19-og veka.
The_Roses_of_Heliogabalus
foto

Alma – Tadema je sliku nazvao po jednom drugom, rimckom imperatoru po imenu Elagabal, koji je bio pravi sledbenik Nerona po razuzdanom životu.

Eto, kako kaže priča a istorija pamti, to je objašnjenje za nastajanje ovih izraza koji ružičastu boju vezuju za lagodan život i budućnost.

glasses-306454_960_720

Što se tiče ružičastih naočara, tu je priča obavijena velom tajne, bar tako kaže zvanična nauka.
Ako pokušamo da krenemo istorijskim tragom, jedna od prvih osoba, na koju ćemo naići da je koristila neku vrstu naočara je opet Neron, koji je voleo da gladijatorske borbe posmatra kroz specijlno uglačana sočiva, napravljena od minerala. Nema naznaka, da li su ti minerali bili u boji ili ne, niti je verovatno da su vršili korekciju vida.
Zato ćemo pogledati šta nam donosi priča o nemačkom nazivu za naočare – Brille. Nemačka reč Brille je nastala od minerala po imenu beril. Beril ili na starogrčkom beryllos znači plavozelen ili morska voda.
Znači te prve naočare, izrađene od minerala beril su imale plavkasto, zelenkasti ton.
U 17 i 18 veku, već započela izrada korektivnih naočara a neke od njih su bile obojene. Najviše ih je bilo obojeno plavom ili zelenom bojom. Npr. Hans Kristijan Anderesen je nosio korektivne naočare sa zelinim sočivima, Klod Mone, čuveni slikar, koji je patio od katarkte, naočare sa zelenim sočivima. izvor.

U to doba je sifilis bio prilično česta bolest, koja je uticala i na vid, pa su osobama sa tim simptomima prepisivane naočare sa žutim, smeđim i plavim ili zelenim staklima.
Znači, nema pomena o naočarima sa ružičastim staklima, sve do kasnog 20-og veka i pojave naočara za sunce. Glumica Odri Hepber, ikona stila i lepote je proslavila naočare za sunce sa ružičastim staklima.
To je već kasno za naš izraz, smatra se da je nastao mnogo ranije.

Pokušaću da vam pružim drugačije viđenje ove izreke. Krenuću od nemačkog jezika i izraza – etwas im rosigen Licht sehen, videti nešto u ružičastoj svetlosti u značanju, videti perspektivu, izlaz iz neke situacije, videti nešto sa pozitivne strane. U nemačkom jeziku ovaj izraz je odgavarajući izrazu –
etwas durch die rosarote Brille sehen” nešto gledati kroz ružičaste naočare.
Noć je uvek bila simbol tame, vreme kada vladaju nepoznate sile mraka i opasnosti. A kad zarumeni zora, kada ružičasto svetlo na horizontu najavi novi dan, sve izgleda mnogo lepše i perspektivnije.
Pa ako nekad ne možemo da vidimo tu ružičastu svetlost ili bi rekli svetlo na kraju tunela, tu su ružičaste naočare da nam pomognu da sa nadom krenemo u bolju budućnost.
Priča o tome šta se dešava kada zarumeni zora je priča kako je nastala jedna važna reč u nemačkom jeziku, i to ni manje ni više nego iz slovenskog korena:

Pročitajte: Dobro jutro, Guten Morgen – Morgen ili mrak, poreklo reči”
71b2271df3fc386cdfd696820129078e