S, ss ili ß – jedna od dilema u pravopisu nemačkog jezika

Slovo s je veoma zastupljeno u nemačkom jeziku. To je jedno od slova na koje moramo obratiti posebnu pažnju.
Kao slovo, simbol, postoje 3 moguće kombinacije:

1.- s
2.- ss
3.- ß (za one, koji ne mogu da pročitaju ovaj simbol to je tzv. oštro s)

Pisanje – Schreibung der S – Laute

Postoje određena pravopisna pravila, koja određuju upotrebu i odgovarajući izgovor navedenih opcija.

1. – S

1.1 – Pišemo samo jedno s i izgovaramo ga kao naše z, zvučno:
na početku reči: Sonne, sicher, sieben, singen
– na početku sloga, unutar reči:
Hose, Rose, lesen, Nase

1.2. Pišemo samo jedno s ali ga izgovaramo bezvučno, kao naše s:

na kraju reči: etwas, heraus, Gras
posle suglasnika: Wurst, Vaters, Durst

2. – Bezvučno s se piše – ss i izgovara kao naše bezvučno s
posle kratkog samoglasnika, vokala: Wasser, essen, müssen

3. ß, – Eszett, oštro s, bezvučno, ipak malo energičnije izgovoreno nego naše s
– posle dugog samoglasnika ili diftonga
Straße, grüßen, außen

Mislim da je ovo sasvim dovoljno. Uvek ima izuzetaka i nekih dodatnih pravila. Prilikom učenja novih reči, sami ćete ih uočiti, nije potrebno opterećivati se pravilima. Za one, koji žele da se upoznaju sa svim pravilima tu je Duden.