Šta se deklinira, šta se konjugira a šta maže na lebac

Šala mala, naravno 🙂
Znam ja da svi dobro znamo šta je konjugacija a šta deklinacija. Samo se malo ponekad zbunimo, zar ne.
Vidim ja tako ponekad, kad bacim pogled na analizu posete bloga, neko slučajno pogreši pa na Google ukuca konjugaciju imenica, deklinaciju recimo glagola go, a da ne zaboravim, videla sam tu i tamo da se traži i komparacija nepravilnih glagola u engleskom.
Da obnovimo gradivo:


foto
Konjugacija
U osnovi ove reči imamo latinsku reč conjugare u značenju spajati, join together (eng.) ili verbinden(nem.).

Konjugacija je svojstvo, oosbina, karakteristika glagola. Znači, konugacija je promena glagola, u našem jeziku, na primer, po licu, broju(jednina i množina) vremenu, načinu i rodu (muški, ženski i srednji).

O konjugaciji glagola u srpskom sam već nešto pisala a bogami i crtala u postovima:
Glagolski oblici u srpskom jeziku
Glagolski načini u srpskom jeziku – potencijal, futur II i imperativ
Prošla vremena u srpskom jeziku, lepo nacrtana
Što se tiče konjugacije u engleskom jeziku, o tome toliko toga imate na ovom blogu, da mi (za sada) ne pada na pamet, šta bih još mogla da dodam.
Konjugacijom glagola u nemačkom jeziku sam tek počela da se bavim pa tražite sami, da vidite dokle je došlo.

Znači, kada vam neko kaže da konjugirate glagol ići, znači lepo mu navedete oblike u prezentu, imperfektu, perfektu itd.
Isto to i na engleskom i nemačkom jeziku.
Naravno bonus :-), evo stiže:
Sajt za konjugaciju, promenu glagola u engleskom jeziku, ukucate glagol i lepo dobijete kompletnu konjugaciju tj. promenu.
link
Na istom sajtu imate opciju i za španski i nemački jezik ili evo direktnog linka za nemački i teraj, samo ubaciš oblik u infinitivu.

foto
– deklinacija
je svojstvo imenica i imenskih reči (zamenice, pridevi i brojevi), one se menjaju po padežima, rodu i broju.
O padežima sam počela da pišem, ne bi bilo loše da pročitate bar uvodni post
Padeži u srpskom jeziku, priča o poreklu, ostalo tražite sami po blogu, nešto je već napisano a ostalo će biti, kada ne zna se :-).
Koren reči je naravno latinskog porekla i declinatio znači skretati, odstupati.

Zaključak: glagol = konugacija
Imenice i imenske reči = deklinacija

Kad neko kaže konjugiraj glagol go, lepo teraj, menjaj glagol po svim vremenima a kada se traži da se deklinira imenica e onda smo dobro prošli ako je engleski u pitanju (genitiv, manje više, kada su lične zamenice u pitanju malo više), kod nemačkog imamo malo više posla sa 4 padeža, tri roda, jedninom i množinom a u srpskom imamo magiju broja 7.
Sad je vreme da se nešto namaže na hleb 🙂

foto
Sve u vezi nemačkog jezika pogledajte na sajtu nemacki.amarilisonline.com