Priča o nani – čaju, mami, baki, boginji, nimfi ….. poreklo reči

220px-Mentha_pulegium4

Nana, tako jednostavna reč. Kao i mama, tata, spada u prve reči koje mala deca nauče kada počinju da govore.
A i ta, tako mala, reč ima svoju priču.

Pa da počnemo, da li ste za jednu nanu? Naravno, pričamo najpre o čaju od nane. Ova vrsta biljnog čaja spada u veoma omiljene, pije se kako radi osveženja, tako i za ubalažavanje mnogih zdravstvenih tegoba.

220px-Peppermint-tea_hg
foto

Evo jednog narodnog predanja u kome se daje objašnjenje, zašto je važno koristiti bilje.

“Bog je stvorio čoveka od zemlje po svom liku – to nam je poznato. Pre nego što mu je udahnuo dušu, Bog je morao nakratko da ostavi svoje delo, da završi neka druga, hitna posla. To je iskoristio đavo i da napakosti Bogu, izbušio je telo čoveka na više mesta. Kada se vratio i video šta je đavo uradio. Sve te otvore i rupe, koje Đavo načinio, zapušio je raznim travama, koje su mu bile na dohvat ruke. Nakon toga je udahnuo čoveku dušu i oživeo ga. Ipak na tim mestima, koje je đavo izbušio, javljaju se razne bolesti i čovek može lako da ih izleči ako ih tretira onim travama, koje je Bog koristio baš za taj određeni deo tela.”

Biljka, po imenu nana je očito bila Bogu pri ruci pa je korisna za mnoge boljke, koje napadaju razne organe u čovečijem telu. To znate bolje od mene. Za šta je sve nana korisna neću vam pričatati.
Idemo mi dalje sa našom pričom.

U narodu je nana poznata i kao metva, metvica, menta.
Na nemačkom se nana kaže Minze ili Pfefferminze na engleskom mentha ili mint.
Svi ti nazivi nas vode do druge priče, do doba antičke Grčke i njenih predanja.

Priča glasi ovako:

Nimfa Minta

Bog podzemlja Had je bio oženjem lepom Persefonom. Tu priču smo već ispričali. Ukratko, Persefona je pola godine provodila sa mužem, vladarem podzemlja a drugu polovinu na Zemlji, kod majke. A ni Had, kao i svi ostali olimpijski bogovi, nije beo preterano veran. Bilo kako bilo, Had se zagledao (bilo je tu više od gledanja) u prelepu nimfu po imenu Minta. Nimfa Minta, sujetna i lakomislena, ne samo da je se hvalisala sa Hadovom naklonošću nego i da je lepša od Persefone. Što je mnogo, mnogo je, besna Persefona je pronašla Mintu i u nastupu srdžbe je tako nežno zveknula, da je potpuno sabila u zemlju. Na tom mestu je nikla biljka, koja je ponela ime nesrećne nimfe – minta(menta).

Ova biljake bila je veoma cenjana i u antičkim vremenima. Koristila se, zbog svog specifičnog i prijatnog mirisa u pogrebnim ritualima ali i kao afrodizijak.
A da je bila važan miris i začin u novozavetana vremena, govori nam sledeći stih
Matej 23:23

“Jao vama, pismoznanci i farizeji! Licemjeri! Namirujete desetinu od metvice i kopra i kima, a propuštate najvažnije u Zakonu: pravednost, milosrđe, vjernost.”

Da se vratimo mi u ovo naše podneblje.
Malo neobično je da se ova biljka u našem narodu naziva nana.
Nana, reč koja divno zvuči, umiruje samim svojim odjekom, kao i biljni čaj, veoma je prisutna u našoj tradiciji.
Nana je majka, – „ još bolje junake opremiše nane“…
Naš Laza lazarević nanu (majku) ljubi u ruke.
A u pesmi se kaže:

More, izgrejala, nane,
more, izgrejala
sjajna mesečina, mila nane,
sjajna mesečina.

More, toj ne beše, nane,
more, toj ne beše
sjajna mesečina, mila nane,
sjajna mesečina.

More, već toj beše, nane,
more, već toj beše
Smiljana devojka, mila nane,
Smiljana devojka…

Ako krenemo putem etimologije, porekla reči na koju kod stranu da krenemo naićićemo na neki oblik reči nana.
Ako konsultujemo rečnik turcizama, pronaćićemo da je to reč nastala od turske reči nine u značenju mama, baba. Pravac prema grčkom jeziku će nam dati sledeće rešenje : nana je tetka. Prema zapadu, latinski i italijanski će nas uputiti na izraz nonnus, nonni u značenju tutora ali i sveštenika a nonna , italijanski će nas vrati na značenje baka. Nanny na engleskom je dadilja a tu je i nun, kaluđerica.
Na severu, u nordijskoj mitologiji nalazimo suprugu Baldera, božanstva dnevne svetlosti, lepote i pravednosti i njegovu suprugu Nanu.
Mala napomena Balder po Jakobu Grimu znači bog svetlosti kao slovenski Belobog. Naravno Grim ne daje objašnjenje, ko je dobio ime po kome, ali ako se zapitamo, pa istražimo ….. to je ipak neka druga priča.
Ovaj koren reči je i u ženskom imenu Ana ili engleskom Nensi.

Boginja Inana
Boginja Inana

I tako priči nema kraja ako idemo okolo naokolo a ne pogledamo malo više i dublje naše mitove tradaciju. Ako smo dovoljno hrabri i samouvereni možda ćemo naići na staro žensko božanstvo po imenu Nana, majku zemlju, stvoriteljku života. Njena poznatija rođaka je sumerska boginja Inana ili Ištar , boginja ljubavi i plodnosti. Inana u sebi sadrži reč nin koja znači žena, kraljica. Pa sad, ko želi, neka izabere svoje tumačenje, dok pije okrepljujući čaj od nane.