Moje ime je Dragana Amarilis a po profesiji sam profesor engleskog i nemačkog jezika. Pošto sam rođena poodavno, u prošlom veku, mogu da se pohvalim bogatim iskustvom, kako u edukaciji tako i u poslovnoj komunikaciji.
Deo tog svog znanja i iskustva pokušaću da vam prenesem 🙂
Sebe sam pokušala da predstavim i na ovaj način:
Radim još uvek, učim punom parom zajedno sa svojim đacima, učim sa njima i od njih. Naši zajednički radovi, tabele, se nalaze u mnogim postovima.
Pokušavam da budem u toku sa svim što se dešava u svetu, po pitanju edukacije i da vas uputim na različita mesta, da vam na taj način učinim učenje i savladavanje jezika lakšim, zanimljivijim i dostupnijim.
Posebna problematika je učenje gramatike srpskog jezika. Imam prilično iskustvo u radu sa strancima, kada je srpski jezik u pitanju. S druge strane, učenje stranog jezika je mnogo pristupačnije ako ga povežemo sa znanjem i informacijama iz maternjeg jezika.
Pošto moji đaci polako stasavaju, pripremaju se za polaganje mature, odlučili smo da zajedničkim snagama napravimo neku ponudu tabela i postova, radi lakše pripreme tog ispita.
Oni među vama, koji su redovniji posetioci ovog bloga znaju koliko sam lično ogorčena sistemom našeg školstva, koji se nije gotovo ništa promenio od kada sam ja išla u školu, a to smo već utvrdili, beše poodavno.
Pošto znate, koliko volim da vam pričam priče, a i vi, koliko vidim, volite da ih čitate, odgovor je priča, koja sledi:
Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo. Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, deca su rasla rahitična. Jednog dana, seljani ugledaše najstarijeg u selu, kako je pošao izvan sela, sa keramičkom kašičicom u ruci.
– Kuda ćeš? – upitaše ga.
On odgovori: – Idem u planinu.
– Zašto?
– Da je pomerim.
– Sa čim?
– Sa ovom kašičicom.
– Ti si lud! Nećeš nikad uspeti!
– Nisam lud, znam da neću uspeti, ali neko mora da počne.
Kineska narodna priča
