Krila, okrilje, poreklo i značenje reči – srpska mitologija
Reč krilo ili okrilje, nema tu ništa neobično, sasvim obične reči iz svakodnevnog govora.
A opet svaka reč našeg jezika ima neku svoju priču, ne samo jednu, mnog priča, već ispričanih i onih koje čekaju da budu ispričane.
A ovo je moja priča o krilu, krilima i okrilju.
Najpre da utvrdimo ko sve ima krila. Bukvalno posmatrano, imaju ptice, insekti, sve što leti u prirodi pa i ono što nije priroda stvorila, nego čovek – na primer avioni.
Figurativno imenica krilo, krila imaju i mnoga druga značenja, kao na primer:
– dobiti krila ili nešto sasvim drugačije – osoba slomljenih krila.
Da bi ova priča krenula u pravom smeru, odnosno u onom smeru u kom sa ja namerila da se uputim, krenimo unazad u davna vremena, kada su među našim narodom živele vile.
Anđeli su došli kasnije sa primanjem hrišćantva, da pomenem i njih kao nosioce krila.
Davno, mnogo ranije, pre anđela sa nama su živele vile.
Nisu to one vile, koje je naš Vuk Karadžić ocrnio i ubrojao, zajedno sa vešticama, karakondžulama, alama i drugim bićima u “vjerovanja stvari kojih nema”.
Ne, to su srpske vile, bez kojih ovaj narod ne bi opstao ni u ta davna, zaboravljena vremena a ni u ona pod turskim ropstvom.
I dan danas se vile bore za opstanak. Ubrajaju ih u demonska, paganska bića, uglavnom zla, ćudljiva.
A da li je to uvek bilo tako.
Najpre ćemo se setiti čuvene vile Raviojle, posestrime Kraljevića Marka.
Pa onda početka priče – Devojka brža od konja:
Bila je nekaka djevojka koja nije rodjena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvadjena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišcem obukla i livada cvijecem nakitila i narijesila.
Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu radjalo nije niti ce se radjati. Ona pusti glas po svijetu da ce u taj i taj dan, na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji je mladic na konju preteče da ce biti njegova.
Vilinski rod je, bez konkurencije, najlepši, najhrabriji, naj, naj…., muška deca, koja vile rađuju ili odgajaju, uvek postaju junaci, kao Miloš Obilić, zmajski sin.
„Što god ima u Srba junaka,
Svakoga su odgojile/zadojile vile …..!”
Vile su krilate
Ima puno tumačenja i priča o vilama, bogami nisu uvek povoljna niti idu u prilog vilama. Jedno je sigurno I u tome se svi slažu a to je – vile su bile krilate. Bez obzira o kom rodu vila se radi:
– oblakinje, vetrenice
– planinkinje, zagorkinje
– jezerkinje, brodarice
– biljarice
Dakle, jednu stvar smo utvrdili a to je postojanje vilinskih krila.
Vile su bile lakokrile, brze letačice.
Iako mnogi autori , tumači i pripovedači tokom istorije tvrde da pored izuzetne lepote vile imaju i mnogo mana, da su zle a i da imaju fizičkih nedostataka, kao što su kopita na nogama, neprijatan smrad, narodna tradicija ih ne pamti tako, uglavnom.
Kiselo grožđe, rekla bih. Da je tako, zašto bi onda toliki silni muškarci želeli da se ožene vilama?
Verovatno bi cela saga o vilama bila sasvim drugačija da su je pisale i tumačile žene. Šta je tu je.
Tradicija je vile sačuvala u lepom sećanju:
I dandans se kaže za lepu devoju – lepa je kao vila.
Krila i okrilje
Da se vratimo vilinskim krilima. Sem krila, vile su imale okrilje.
E tu smo!
Šta je to vilinsko okrilje.
Pročitaj: izraz – Kuku lele, značenje, poreklo
Ako ćemo po Vuku, to je pojačano značenje pojma krila, odnosno zaklon, koje krila pružaju.
Drugo tumačenje (*P.Pejčić – Mitološke metafore o ženi u Srba) je da je okrilje veo, kojim su se vile pokrivale i koji se stavljao preko glave a prekrivao je krila. Vile nisu pokrivale lice, moje mišljenje, a i zašto bi.
Ali, tom tumačenju ide u prilog sledeća upotreba reči okrilje:
Pod okriljem – velom noći.
Pejčić (*isto, str 47) smatra da je vilinski veo preživeo u simbolici nošenja vela prilikom venčanja.
(Ne slažem se sa tim, ali to je druga priča)
foto
Da se vratimo na okrilje i značenje te reči. Postoje i tumačenja da su vile povezane sa vodom, bez obzira o kojoj vrsti vila se radi i da veoma vole da se kupaju.
Pošto vile imaju krila i to „bijela krila labudova“ (varijacija na tu temu je i libreto baleta Labudovo jezero) one često skidaju ta krila prilikom kupanja, da se ne pokvase ili da ne smetaju.
Krila, to jest ta cela vilovita konstrukcija sa krilima se naziva – okrilje. U okrilju se nalazi sva vilinska moć, pa ko uspe da ukrade vili okrilje, dobija i moć nad njom.
Muškarci su na taj način uspevali da uzmu vile za žene i da imaju decu sa njima. Vile ipak nisu mnogo dugo mogle da izdrže bez svog okrilja, u ljudskom obličju i na svaki naičin su pokušavale da ga ponovo zadoboju i vrate se svom vilinskom rodu i načinu života.
Pročitaj: Izraz – Do zla boga, značenje, poreklo
Znači vlasnik okrilja ima moć, pa biti okriljem nečega, u našem slučaju vilinskih krila, deluje prilično moćno a samim tim i bezbedno.
Za kraj da se vratimo krilu.
Krilo, imenica u jednini zanči, između ostalog, Rečnik Matice srpske:
Deo tela u sedećem položaju od trbuha do kolena, na kome se može nešto držati.
Recimo – u majčinom krilu.
Sada zamislite našu lepu, dobru vilu sa belim labudovim krilima.
Sela je i naslonila se, recimo na stablo nekog drveta. Da bi joj bilo udobno, prebaciće krila na prednji deo tela, da je ne žuljaju.
Ako neko želi nežnost od vile, ako dođe i spusti joj glavu u krilo, pa naravno nasloniće glavu bukvalno na vilino krilo, kakav li je to blaženi osećaj.
Čini mi se da u drugim jezicima nisu vile imale učešća u stvaranju reći istog značenja – der Schoß, beim Sitzen durch den Unterleib und die Oberschenkel gebildete Vertiefung
lap – the upper side of the thighs of a seated person; “he picked up the little girl and plopped her down in his lap”
Uostalom, vile postoje širom sveta ali obično imaju krila leptira ili vilinskog konjica.
Hvala našim vilama na toj divnoj reči i još lepšem značenju -okrilje, krilo, nadam se da nećemo zaboraviti ni vile ni ove divne reči.
