foto

Film je do zla boga dosadan – kažu mnogi (možda oni malo stariji).
Ko taj zao bog, koga vezujemo za izraz do zla boga

- Izraz – do zla boga – značenje

Rečenični parazit. Sam ne znači ništa, a lepi se na druge neprijatne prideve pojačavajući njihovu neprijatnost. Najbolju simbiozu ostvaruje sa pridevom dosadan.

Citat preuzet sa Vukajlije

Ako u pretraživaču Google unesemo ovaj izraz, rezultati su veoma originilani, evo nekih:

- Vlada loša do zla boga!
- razmaženi do zla boga
- usporio komp do zla boga

Dakle, izraz do zla boga u svakom slučaju, veoma slikovito pojačava značenje svake navedene rečenice, dovodi smisao rečenice to tačke, kada gotovo da ne postoji gora varijanta.

- Poreklo izraza

Ne postoji precizno tumečenje porekla izraza (bar da je meni poznato). Uvek postoje neke priče, pa ćemo krenuti tom stazom.
Pre toga sedamo u vremeplov i vraćamo se, otprilke, manje više, milenijum unazad.
U to vreme, Slovena je bilo gotovo po celoj Evropi. Na području današnje Nemačke, čak i na dalekom severu dominantna su bila slovenska plemena. Da ne bi bili pristrasni, vodiča ćemo potražiti među Germanima. Izbor je pao na sveštenika po imenu Helmod fon Bosau koji je živeo u 12 veku. Njegov glavni životni zadatak je bio pokrštavanje Slovena, koji su živeli u tim oblastima, u stvari bili su većinsko stanovništvo.
Helmod je na latinskom jeziku napisao delo Slovenska hronika, Chronika Slavorum. U njemu je, pozivijaći se i na na neke starije izvore i pisce, detaljno pisao o slovenskim plemenima, njihovoj religiji, kulturi i običajima.

foto
Ovo delo je veoma osporovano od strane germanista. Možda bi razlozi mogli da budu i neki od ovih:
- Prilikom nabrajanja slovenskih plemena, Helmod je naveo da su Prusi slovensko pleme.
- Pokrštavanje miroljubivih slovenskih plemena je osudio zbog izuuzetne svireposti krstaša, koji su učestvovali, istučuću da je jedini motiv bio novac i nagrada a da vera sa tim ratnim pohodima nije imela nikakve veze.
Natrag na temu.

Crnobog, Černobog

Slovenski panteon je, kao i grčki, rimski, skandinavski, bio živopisan, mnoge boginje i bogovi su imali mesta u njemu.
Jedan od njih je Crnobog, koga pominje Helmod u svojoj hronici kao i njegov parnjak Belobog, koji se ne pominje u tom delu.
Crnobog i Belobog, nisu, kao što je navedeno u nekim kasnijim tumačenjima, oličnje dobra zla u hrišćanskom smislu boga i đavola. Oni su jednostavno sastavni deo prirodnog poretka, kao što su leto, kojim je vladao Belobog i zima, sa vladarom Crnobogm.

foto
Helmodu je za oko zapao jedan običaj, koji je prvi put video među slovenskim plemenima a to je – proklinjanje.
Kada se ratnici, Sloveni, nekom prilikom okupe na gozbama, kada poteče piće, počinju da se prizivaju bogovi, pa ako nekom želimo dobro, šaljemo ga do nekog dobrog boga a ako mu želimo zlo, onda on ide do zlog boga Crnoboga, ili neka ide do zla boga. Ime tog boga se zaboravilo ali neki običaji opstaju, kao i izreke.
Do zla boga neobično, zar ne!