Kako odabrati školu za učenje stranog jezika

Ovo je pitanje koje mi stalno stiže u inbox. Nisam do sada pisala o toj temi sem što sam dala neke preporuke za određene udžbenike, metode:
Schritte, kada je nemački jezik u pitanj
Headway za engleski.

I to je bilo baš to, moje lično iskustvo i moja lična preporuka.

Međutim posle ovog komentara rešila sam da se malo pozabavim ovom temom.
Komentar glasi:

“U školi u kojoj sam do skoro bio za nivoe A1-B1 koristili su Delfin a za nivo B2 koristili su udžbenike Ziel. Koliko su dobri ovi udžbenici? Koliko vidim, u pitanju je isti izdavač – Hueber.

Završio sam nivo B2 ali, iskren da budem, uopšte nisam zadovoljan ni školom, ni predavačem niti znanjem koje sam tamo stekao.”
Očigledno je iz ovog a i mnogih drugih komentara, koje sam dobijala, da postoji neko nezadovoljstvo pruženom uslugom. Da se naoružamo strpljenjem i krenemo redom.

Izbor odgovarajuće škole za učenje stranih jezika

U razmatranju ove teme, ograničiću se na Beograd iz objektivnih razloga.

Za sada iskustva govore sledeće:
Većina polaznika prilikom izbora škole, kao odlućujući faktor uzima lokaciju.
Svi korisnici beogradskog gradskog prevoza će ovaj argument u potpunosti pozdraviti kao najlogičniji a i ja ga sasvim podržavam.
Ipak u svakom beogradskom kraju postoji po nekoliko škola, znači izbor se može napraviti.

Tu nastupa prva dilema, kako odabrati pravu školu?

Moram da vam kažem sledeće: do sada zaista nisam čula za slučaj da je školu stranih jezika otvorio neko, ko nije po profesiji profesor i nema iskustva u ovom poslu. Dakle u takvom tipu škola rade isključivo profesionalci, profesori za završenim Filološkim fakultetom, koji su prošli i razne vrste dodatnih obuka za posao koji rade.

Dakle, da ne kažem u 100% ali u 99% slučajeva, ne bi smelo da dođe do greške prilikom izbora škole.

Ali, što kaže ona naša stara izreka: neko voli popa, neko popadiju a neko popovu ćerku, i kod učenja stranih jezika veži ista dilema – nismo svi isti, ni profesori – ni studenti.

Najbolji metod za učenje stranih jezika

Kratko i jasno – ne postoji najbolji metod, baš iz gore navedenog razloga.
Metodika, kao nauka pokušava da odgovor na to pitanje ali konačnog odgovora nema.

Na primer, 80-ih godina prošlog veka, kao jedini pravi metod je priznavan tzv. drill sistem kombinovan sa direct method. Šta to znači – od trenutka kada uđete u učionicu, zabranjeno je – bez obzira na nivo učenja i znanja, korišćenje maternjeg jezika, koristio se samo strani jezik, koji se uči. Išlo se dotle da je svaki polaznik dobijao i odgovarajuće ime(koliko je to bilo moguće) na stranom jeziku. Gramatika se gotovo uopšte nije obrađivala, samo konverzacija.

Vreme je pokazalo da to ipak nije ni pravi put ni pravi metod.

U današnje vreme koristimo neke standarde, koji su prihvaćeni širom sveta pa samim tim i one metode i udžbenike, koji su se pokazali najefikasnijim i dali najbolje rezultate.

Kako da odredimo, koji je to metod i kurs najbolji, o tome u nekom sledećem postu.

Ovom prilikom samo da dam sledeći savet: obiđete škole u vašem kraju, porazgovarajte, zamolite da prisustvujete času u nekoj grupi, koja je u toku. Ne vidim razloga da vam ne izađu u susret. Raspitajte se, kod kog profesora ste u grupi, pa sa njim ili njom obavite kratak razgovor. Pitajte šta možete da očekujete od određenog kursa ili nivoa znanja. Ili ako ste nezadovoljni, recite to profesoru, pokušajte zajedno da videte u čemu je problem.

Škole stranih jezika posluju od zarade, koje ostvaruju od zadovoljnih polaznika, međusobna komunikacija je nešto bez čega se ne može.

O konkretnim razlikama između pojedinih udžbenika i metoda za učenja nemačkog jezika, razlikama u pristupu deci, omladini i odraslima – više u sledećem postu.

Ostale preporuke u vezi učenja nemačkog jezika nalaze se ovde a za engleski jezik ovde.

SHARE