Vidovdan, srpski praznik

Eto nama opet Vidovdana, tog tako omiljenog srpskog praznika.

O Vidovdanu naravno sve znamo, to je nepokretni praznik, Srpska pravoslavna crkva ga slavi ili praznuje 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
To je jedan od veoma pominjanih praznika u našoj tradiciji i umetnosti. Razloge treba tražiti, kako u važnosti samog praznika za Srbe, tako i u istorijskim događajima, koji su se desili na taj dan (Kosovska bitka, atentat na Franca Ferdinada u Sarajevu i povod za I svetski rat, itd). Naravno, ja se neću baviti istorijom tih događaja. Po običaju ću vam ispričati priču, koja je isto zasnovana na istoriji i istorijskim događajima, ali nešto sasvim drugačije.

Vidovdan, Vid, Svetovid

Davno, davno, kada su Sloveni, Srbi, živeli na nekim drugim prostorima, da ne kažem gotovo po celoj Evropi, pre nego što su bili pokršteni, imali su i svoja božanstva. Jedno od njih je bilo Svetovid.

Panteon bogova kod Slovena nije bio jasno definisan, bar nisu ostali pisani tragovi, na osnovu kojih bi se moglo utvrditi, koji bog, božanstvo, je vio vrhovni – da li je to bio Perun, Svarog ili Svetovid. Zavisilo je od plemena do plemena.

Na severu Evrope, današnje Nemačke, živeli su do 11-12 veka Beli Srbi. Bili su veoma važan faktor u to vreme a i pre toga, postoje dokazi da je i čuveni car Karlo Veliki imao kontakte a i sukobe sa njima.

Ostrvo Rujan

Mi ćemo krenuti malo napred u kroz istoriju u pomenuti period. Idemo do ostrva Riegen (Rügen) ili Rujan, kako je bio slovenski naziv tog ostrva (po drvetu ruj, čije je lišće crvene boje).
Na tom ostrvu su živeli Sloveni, Beli Srbi ili kako se još nazivaju Vendi

To je bilo veoma moćan narod, bogat, dobro organizovan. Glavni grad tog područja se zvao Arkona a u centru tog grada nalazilo se svetilište posvećeno bogu Svetovidu. Sva slovenska svetilišta su se uvek nalazila u centru naselja ili gradova. Bila su ograđena dvostrukom ogradom. U prvo dvorište su mogli da uđu vernici, dok je drugo bilo pokriveno i imalo je neku vrstu drvenih zidova. To je bio prostor u koji su mogli da stupe samo odabrana lica, sveštenici.

U centru svetilišta nalazio se ogromni drveni kip božanstva po imenu Svetovid. Imao je 4 glave, okrenute na sve četri strane sveta (prisutna je i varijanta troglavog boga kod Slovena po imenu Triglav), imao je rog za vernike, koji mu je služio za proricanje a mač za nevernike.

Pročitaj: Kuku lele, značenje i poreklo izraza

Svetovid je sve video i prošlost i sadašnjost i budućnost.

Sveštenik je u njegov rog sipao medovinu i tako obavljao proročke poslove. Drugi način je bio uz pomoć belog konja, specijalno odgajnog i posvećenog ovom božanstvu.

Ali istorija ide svojim tokom i došlo je vreme da Beli Srbi siđu sa istorijske scene. Tragove njihovog postojanja nalazimo u nazivu države Belorusija, što je neka kombinacija ruskih plemena i plemena Belih Srba.

Na scenu stupa kralj Valdemar I

Ne, nije to Valdemar iz čuvenog serijala o Hari Poteru.

Kralj Valdemar I je istorijska ličnost. Danski kralj, sin Erika od Danske i Ingeborg, kijevske princeze, ime je dobio po dedi, majčinom ocu, Vladimiru, knezu kijevskom. Valdemar je dakle samo danska varijanta slovenskog imena Vladimir i postala je standardno ime u izboru imena danskih prinčeva. E pa taj Valdemar je bio koban za Bele Srbe sa ostrva Rujan, Rigen. Uz podršku crkve, Valdemar je 1168 godine pokorio grad Arkonu, razrušio svetilište, srušio kip Svetovida i dao naredbu da se na licu mesta isecka za potpalu.

To je ta tužna priča o Svetovidu. Došlo je do pokrštavanja, slovenska i srpska plemena sa tih prostora su potiskivana, asimilovana. I tradicija Svetovida i njegovih proročanstava je polako padala u zaborav.

Crkva je proglasila je 15 jun za praznik i posvetila ga Svetom Vidu, ranohrišćanskom mučeniku iz četvrtog veka.
A norod je to prihvatio a nešto malo i dodao od sećanja na zaboravljeno božanstvo. Npr. u nekim delovima Srbije postoji verovanje da ako se slabovidi ili oni koji imaju neke probleme sa očima, umiju provom jutarnjom rosom na Vidovdan, progledaće i sve tegobe će im nestati. Kao i zaboravljenom bogu, koji je video sve.