Dani peruna i Mokoš – srpska mitologija
Dani Peruna i Mokoš su poznati od davnina i nisu verovatno nikada bili omiljeni.
Pri tom mislim na te dane u godini a ne na sama božanstva.
U vreme poznog leta, kada Perun jezdi na svojim kočijama, koje vuče, po nekim izvorima jarac, besno vitla svojim maljem a prati ga njegova supruga Mokoš, ili po nekim izvorima Živa, u ta vremena bolje je naći siguran zaklon, sačekati da ta božanstva završe svoj pohod i povuku se nazad u svoje dvore.
Teško je danju a još teže noću, kada munje zaparaju nebom a Perunov malj protrese zemlju, nebesa a i ljude.
Šta je starije kokoška ili jaje je dilema u koju se neću upuštati. Pokušuću samo da u nekim aspektima obrnem stara, opšteprihvaćena tumačenja.
Perun ili Tor
Ova dva božanstva su izuzetno slična po svojim moćima, karakteristikama i atributima. Ko je stariji, kako što rekoh, kokoška ili jaje?
Ja ću ipak dati prednost starine Perunu. Čvrstih dokaza za opšteprihvaćeno mišljenje da je slovenski Panteon nastao iz grčkog i germanskog u suštuni nema, stvar je samo perspektive u izvođenju dokaza.
Dakle da krenemo obrnutim putem:
Perun ima sekiru, poznatu dvoglavu sekiru, o tome smo već pričali ali Perun ima i malj, čekić.
Kako je to odavno primetio poznati lingvista Miklošić u svom etimološkom rečniku, reč prati ima isto poreklo kao i Perun.
Pralo se nekada tako što se rublje udaralo da se prljavština lakše odvoji i opere. Perun udara a po nekim tumačenjima, naročito jako udara kada juri Velesa ili kada se nakupi toliko grešnika, da je potrebno malo ih protresti, ne bi li se dozvali pameti.
Da li su sada ta vremena, ne znam! Kasnije je tu ulogu dobio Sveti Ilija.
Perun ima čekić a drugi naziv za čekić je malj. Znači njegov zadatak je da udara a to radi grom, udara o zemlju. Sevanje munja ne spada u njegov delokrug.
Reč, dve još o Toru. Njegov čarobni čekić se zove Mjolnir, Miöllnir. Prevod bi bio onaj koji melje:
Mjölnir is usually interpreted as meaning “That which smashes”, derived from the verb mölva “To smash” (cognate with English meal, mill); comparable derivations from the same root meaning “hammer” are Slavic molot and Latin malleus (whence English mallet).
izvor – Online Etymology Dictionary
Dakle po etimološkom rečniku jedno od objašnjenja za Torov čekić po Mjolnir je slovenska reč molot ili naša mleti ili mlat, stara reč za čekić, buzdovan.
A za Perunom jezdi njegova bolja polovina Mokoš ili Živa.
Kip Mokoš je stajao u drevnoj Rusiji pored kipa Peruna.
Smatra se da je u osnovi imena Mokoš mok-, koren iz koga su nastale reči kao mokar ili močiti, potapati u vodu.
Međitim, postoje i tumačenja da je Perunova supruga ustvari bila Živa (ponegde u literaturi se nailazi i na oblik Siva).
Opet ćemo malo prošetati unatrag kroz istoriju.
Znamo da su hrišćanstvu, stara slovenska božanstva zamenjena hrišćanskim svecima. Sveti Ilija je dobio zadatke, koje je imao Perun, pa je u narodu poznat i kao Ilija gromovnik. Posvećen mu je 2. Avgust Tada narod kaže od svetog Ilije sunce sve milije.
Međutim, pre tog datuma, 30 jula je praznik u narodu poznat kao Ognjena Marija. Iako nije crveno slovo u kalendaru, to je bio poznat i poštovan praznik u našoj tradiciji. Posvećen je Svetoj velikomučenici Marini.
Udri gromom gromovit Ilija
Udri ognjem Ognjena Marija,…
Ognjena Marija je verovatno preuzela ulogu, koju je imala Perunova supruga Živa ili kod Slovena na severu Mokoš.
Vatra Živa, živa voda su izrazi, koji su ostali kao sećanje na tu zaboravljenu boginju.
Kada sevne munja, nebeska vatra siđe na zemlju i ta vatra je bila od posebog značaja, tretirana je kao da je živa.
Smatralo se da za razliku od obične vatre, koju ljudi pale, ima posebna svojstva, da može goreti jako dugo i da je razornija i življa od obične vatre. I danas se čuje ponekad za dete, koje je živahno – vatra živa.
Voda, odnosno kiša, koja je stizala na suva letnja, polja je donosila rod, život pa je to bila živa voda, koja kao dar stizala od boginje Žive.
Pročitaj: zašto se kaže Da ne čuje zlo
Perunova sekira, kamen, malj ili čekić
Da se vratimo Perunu. Šta god da je Perun imao od oružja, za koje oruđe da je posezao da bi ga bacio na zemlju u svojim gromovitim pohodima, jedno je sigurno, to oruđe je bilo izrađeno od kamena.
A ako pogledamo nemačku reč za čekić, der Hammer ili engleski hammer, priča o poreklu te reči, verovali ili ne dovešće nas do reči kamen.
Jasna je logika, prva oruđa ili oružje izrađivano je od kamena. Ali poreklo reči vodi nas drugim putem. Kamen je Stein na nemačkom, stone na engleskom – pa kako je nastala onda reč hammer.
Objašnjenje je jednostavno – od reči kamen.
To ne kažem ja, nego recimo takvi autoriteti kao što je Duden, etimološki rečnik. Ako odemo dalje u prošlost kamen povezujemo sa indoevropskom reči akmen u istom značenju.
Eto još jedna crtica za raspravu o kokoški i jajetu.
A taj poseban Perunov kamen je od siline udara groma prodirao duboko u zemlju i ostajao u njoj 7 godina, obratit pažnju na broj. Tek posle tog perioda, ponovo se pojavljivao na zemlji i imao je posebna svojstva i bio izuzetno cenjen.
Nebo od oblaka ili kamena – Srušilo se nebo na glavu
Da se vratimo još malo na nemačku reč Hammer.
Od te reči je nastala jedna druga nemačka reč a to je Himmel, nebo ili nebesa. Kakve sad to veze ima sa našom osnomvnom reči kamen?
Stara germanska plemena su verovala da je nebeski svod, nebo napravljeno od kamena u obliku kamene polulopte iznad zemlje.
Taj kameni svod je bio prilično čvrst i pouzdan, ali s vremena na vreme, kad su ljudi naljutili bogove ili su se bogovi među sobom svađali, ko će znati šta se sve dešavalo u tim mitskim vremenima, kameni nebeski svod se raspadao i kamenje i stene su se rušile na zemlju, što zvuči prilično apokaliptično.
Ista priča postoji i za keltska plemena – jedini strah koji su imali je da im se nebo ne sruši na glavu. Ova angdota se vezuje za susret keltskih plemena sa Aleksandrom Velikim i to je bio keltski odgovor na pitanje, koji su njihovi strahovi. Zapisao je rimski istoričar Flavije Arijan Ksenofont u delu Aleksandrovi pohodi. Doduše radilo se o keltskim plemenima na Balkanu ali priča je krenula svojim tokom pa je poznavaoci stripa o Asteriksu i Obeliksu dobro poznaju.
Alles läuft prima und auf einmal stürzt der Himmel ein.
Sve je bilo super a onda su se nebesa obrušila ili kako mi kažemo obrušilo se nebo. Često je značenje ove izreke doslovno i odnosi se na izuzetne vremenske nepogode. Pa eto zašto i mi kažemo ponekad da se nebo obrušilo.
A naša reč nebo ima sasvim drugo poreklo, svakako ne kameno. Izgleda da su naši preci u nebesa gledali na dugačiji način, pošto koren reči neb.- ili indoevropski nebh.- znači vlažan, para, oblak, magla. Od tog korena su se razvile npr. Latinska reč Nebula, maglina ili Nebel, magla na nemačkom.
Sedam nebesa
Otić’ ćemo Bogu na divane,
“Molićemo Boga istinoga,
“Nek nam dade ključe od nebesa,
“Da zatvorim’ sedmera nebesa,…
Evo odlomka iz naše pesme Sveci blago dijele. Sedam nebesa ima iznad naših glava kaže naša narodna tradicija.
Magija broja 7 je prilično zastupljena u različitim tradicijama. Sedam boja čini dugin spektar, 7 je dana u nedelji, 7 smrtnih grehova pa se sasvim uklapa da imamo i sedam nebesa.
Kako su se stvorila ta silna nebesa iznad naših glava.
Dakle:
Danas je vreme nauke i tehnologije. A čuveni Artur Klark je jednom prilikom izjavio:
Svaka naprednija tehnologija je neodvojiva od magije!
Pa u stara vremena, kada su magija i nauka bila jedno, živeli su magi, čarobnjaci ili naučnici, neka izabere svako reč koja mu je draža. Magi su prepoznali Hristovo rođenje po zvezdi, koja se javila na nebu. To se baš nije slagalo sa hrišćanskim učenjem pa su ta tri maga postala tri kralja.
Da ostavimo tu priču na stranu, magi su u ta stara vemena uočili 5 planeta na nebu iznad zemlje a to su: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Tome dodajemo i dva „svetla“ kako su ih zvali a to su Sunce i Mesec i dobijamo ukupno 7. Svako od tih nebeskih tela je imalo svoju sferu uticaja ili svoje nebo iznad zemlje i tako smo dobili tu brojku i objasnili izraz 7 nebesa.
