Pokušaću da vam ispričim jednu veoma čudnu priču. Tema su vaše usne. Ne usta kao organ, već samo usne, preciznije onaj deo koji spaja usne i nos.
Termin koji se koristi za taj deo lica u našem jeziku je nausnica.
Nije baš preterano čest, možete ga ipak uvek naći u kozmetičkim salonima gde dame ponekad idu da depiliraju nausnicu.
E taj deo se stručno naziva philtrum (filtrum). Reč philtrum potiče iz starogrčkog jezika – philtron, philein, u značenju voleti.
Tako maleni deo na našem licu a naziv je nastao od tako lepe reči – voleti. Ima li tu nekog smisla, da li nas, kao pojedinačna ljudska bića zaista neko voli toliko da je ostavio traga na našem licu?
Odgovor je – da i ovo je priča o anđelu čuvaru i nausnici.
Pre nego što započnem, moram objektivnosti radi da navedem i drugu teoriju:
Kada se ljudsko biće razvija, na nivou embriona, naše ćelije se pregrupišu na razvoj leve i desne hemisfere, kako moždane, tako i telesne. Filtrum ili nausnica je mesto gde se spajaju leve i desna hemishera.
Bljak, uopšte mi se ne dopada. Zvuči kao neki šav.
Zato poslušajte (dobro, pročitajte) priču koja sledi:
Nekada davno, davno živela je divna predivna žena po imenu Lilit. Posedavala je vanvremensku mudrost, lepotu i dobrotu. Ljudi su je obožavali a ona im je tu ljubav velikodušno uzvraćala. Posebno je volelela i brinula se za decu, malenu decu, bebe svih uzrasta, najviše one još nerođene .
Ali, vreme je bilo surovo prema divnoj Lilit, noćnom anđelu, zaštitnici rodjenih i još nerođenih beba i njihovih majki, ženska moć se ugasila, muška nadmoć je noć demonizivala lepu Lilit pretvorila u demona noći i vešticu.
Lilit je imala jednu veoma važnu ulogu u razvoju ljudskog roda a to nije moglo tek tako da nestane iz svesti ljudi. Zato je stvoren novi lik, koji preuzeo ono što je Lilit nekada radila.Tu ulogu je dobio anđeo začeća po imenu Lajla.
Lajla je onaj anđeo, koga poznajemo iz izraza – anđeo čuvar.
Šta je Lajlin zadatak, šta on to radi i kakve to veze ima sa nečijom nausnicom, vreme je da saznamo.
Priča o anđelu čuvaru
Jevrejski mitovi pamte sledeći priču:
– I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.
Postanje 2:9
U rajskom vrtu nalazi se drvo života. Plodovi tog drveta su ljudske duše. One najpre cvetaju, pa se pretvore u plod i kada su dovoljno zrele dolazi Lajla anđeo i zrelu dušu prenosi u – žensku matericu.
Kada je postavio ljudsku dušu u embrion, Lajla upali malo svetlo i smesti se pored bebe (embrion mi ne zvuči baš lepo) da joj pravi društvo dok ne dođe vreme rođenja.
Anđeo čuvar nije tu samo kao čuvar on ima i ulogu učitelja.
Pošto samo telo raste a duša je već porasla i sazrela na drvetu života, anđeo čuvar koristi vreme dok se beba ne rodi, da dušu poduči svim znanjima u univerzumu.
Anđeo i duša putuju, nemaju ni telesna ni vremenska ograničenja. Kada nova duša nauči sve što je znano i neznano, kada bude upućena u sve misterije života i smrti, dođe vreme da se beba rodi.
Moram da prekinem na čas nit ove priče sa malom digresijom na čuvenog Junga i njegovu teoriju o kolektivnom nesvesnom (znanju), liči malo, zar ne.
Dakle rođenje, došao je i taj čas, vreme rastanka anđela čuvara i malene, mlade duše.
Ovo je sada važno.
Da ne bi beba bila rođena sa svim tim znanjem, mudrošću, anđeo čuvar Lajla uradi sledeće:
Anđeo kaže Pssst i pritisne svojim kažiprstom mesto iznad bebine gornje usne, nausnicu ili filtrum.
Na taj način je zapečatio svo znanje i iskustvo koje je ta duša stekla i sakrio je negde u dubine podsvesti, duše ili gde god već hoćete.
Beba je spremna da izađe i susretne se sa svojim životom. A kao uspomena na pečat anđela, ostaje nam taj maleni kanal ljubavi, nausnica ili filtrum, koji je najviše izražen kod tek rođenih beba.
Anđeo gasi ono svetlo, koje je upalio na početku trudnoće i druženja i odlazi. A beba, ta mlada duša odjednom ostaje sama u mraku, napuštena. Naravno da je plač i bol prvo što ispoljava kada udahne vazduh i susretne svoj život.
Eto, priče, nadam se da vam se dopala. Ako nekad u životu susretnete neko neobjašnjivo prosvetljenje, iskru inspiracije ili prepoznavanja, pa to je nešto što ste već davno sagledali i naučili samo vaš anđeo čuvar nije baš jako zapečatio vaš zavet ćutanja. Radujte se tim trenucima, uživajte u njima i istražujte ih.
Da li priča ima smisla?
Naravno da ima – mala deca veoma brzo uče, možda zato što je Lajla odradio dobar posao. Mnoge teorije daju objašnjenja o toj neverovatnoj sposobnosti učenja i memorisanja kod male dece.
Moram da naglasim u neverovatnu moć učenja stranih jezika u tom ranom uzrastu, za koju ne postoji nijedno opšte prihvaćeno naučno objašnjenje.
Da li je to učenje ili sećanje, ko će znati, ipak je ovo samo mit, priča, zar ne.
A priča dalje kaže. Tu je Lajla, kao što vas je otpratio u život sačekaće vas i kada dođe vreme da odete. Odlazak je samo privremen do drveta života, novog zrenja i novog druženja sa vašim anđelom, do novog začeća.
I zato – pssst!
