Prelazni glagoli; neprelazni, povratni
Da bi nastavili našu priču o pasivu, vreme je da se malo pozabavimo temom – podela glagola prema prelaznosti radnje ili kako se to drugačije zove, glagolski rod.
Srpski jezik za VIII razred, autor Duška Klikovac na ovu temu nam kaže sledeće:
Glagoli koji označavaju radnju koju vršilac vrši na nekom trpiocu (predmetu ili biću) nazivaju se prelazni.
1. Prelazni glagoli
Ja kuvam ručak.
– ja, moja maleknost, subjekat
– kuvam, radim nešto, nekome ili nečemu, predikat
– ručak, trpioc (lepe li reči), predmet u ovom slučaju, ručak (nije biće), iliti drugim rečima objekat
Znači taj jadni ručak trpi sve aktivnosti, koje meni padnu na pamet, a u okviru opisa glagola kuvati – mešam, solim, kiselim, biberim, krčkam, dinstam – ručak trpi li trpi. To mu je i posao, pošto je objekat pa je logično da ga zovemo ne Đole, nego trpioc.
Svi glagoli koji traže objekat da bi ostvarili svoju radnju su prelazni, tj. prelazi naša aktivnost na objekat i to pravi objekat i akuzativu.
To nam treba, prelazni glagoli i možemo da pravimo pasiv i u srpskom i u engleskom i u nemačkom jeziku.
Ručak je skuvan.
2. Neprelazni glagoli
Glagoli koji označavaju radnju koja se ne vrši na trpiocu nazivaju se neprelazni
Takvi glagoli često označavaju stanja.
Ja plačem, venem, tugujem.
Niko sem mene same, ne trpi, ostaje radnja na subjektu, ne prenosi se, nema tranzicije, to mi je što mi je.
3. Povratni glagoli
Prepoznaju se iz aviona pošto obavezno imaju rečcu se i dele se na:
1. pravi povratni – šminkati se, umivati se tj, ja sam i subjekat i objekat(trpioc, jel te), ta akcija, koju vršim se završava na meni samoj
2. uzajmno – povratni – pozdraviti se, zagrliti se, tući se , ovde nas je komada dva, pa ja tebi ti meni i tako uzajamno radimo jedan drugome nešto 🙂
3. nepravi povratni – čuditi se, veseliti se , ovi glagoli isto imaju rečcu se, ali bog te pitaj zašto, niko to ne zna, nema vraćanja radnje ni na sebe, ni uzajmno. Logičan zaključak, ako povratni glagol nije iz prve grupe ni iz druge onda je definitvno ovaj, nepravi povratni glagol.
aaaaaaaaaaaaaa superr
jel mozete da mi kazete koj je gl.rod za gl. ići? pls 😀
Nom. trpilac/ čitalac/ gledalac/ mislilac/spasilac…
Gen. trpioca/čitaoca/gledaoca/mislioca/spacioca…
Svaka čast na objašnjenjima, vrlo pitko, pregledno i jasno 🙂
@Marina – ići je neprelazan glagol, ne zahteva objekat; imperfektivnog vida (trajan)
jedno pitanje xD kako se dobija infinitiv od glagola ici itd koji se ne zavrsavajaju na ti … pozz
Odgovor na tvoje pitanje ćeš pronaći u postu o infinitivu u engleskom i srskom jeziku.