Vuk Karadžić – ishrana u Srbiji u 19 veku

Da li se ponekad zapitate – šta je Vuk Karadžić jeo za doručak, ručak i večeru?

Ishrana  Vuka i ostale dece period – kraj 18-og i početak 19-og veka

Šta je Vukova mama Jegda imala da raspolaganju da othrani svog sina jedinca.
Imala je ognjište, koje bilo centar svakog srpskog doma. Imala je i nešto posuđa, koje joj je bilo neophodno za pripremanje hrane.

Srpsko posuđe i escajg

Najpre ču početi od escajga. Svi znamo onu čuvenu priču, kada su krstaši na čelu sa Fridrihom Barbarosom putovali kroz srpske zemlje na dvoru Stefana Nemanje su se ti evropski velikani ponašali prilično nekulturno u odnosu na naše plemstvo, jeli su prstima, dok su naši koristili metalne kašike i viljuške.

Nož je u to vreme imao svaki pripradnik plemstva i to je pre svega bilo oružje a usput se po potrebi koristilo  ako ne može da se kida hrana rukama i za vreme obroka.
Srpsko plemstvo je posle turskih osvajanja, počelo da slabi i nestaje a srpski seljak preživljavao kako je znao i umeo.

Od escajga je pretekla samo drvena kašika.

Nož je postojao, kod onih koji su mogli da ga priušte i služio je za sve i svašta.

Zatim tu su tanjiri, duboki, naravno drveni.

Tu je i lonac, koji se prenosio s generacije na generaciju i u kome se pripremala sva kuvana hrana.

Naziv za lonac u velikom delu Srbije, istočnom je bio grnac, grne.

Sudovi za zahvatanje, držanje i čuvanje vode, koja nije baš uvek bila pri ruci, kao što su vrgovi, dulajke, koturače.

Vrgovi su posude pravljene od tikve i bili su namenjeni za kućnu upotrebu ili da se nose sa sobom na put ili prilikom čuvanja stoke, rada u polju.

foto
Ako ne doručkuje kod kuće mali Vuke je morao da nosi hranu sa sobom, recimo kad čuva stoku, a za to mu je bila potrebna specijalna drvena posuda zvana čantra, tu fotografiju na žalost nisam uspela da nađem.

U kući su postojale i neke druge posude od drveta, kao što su bačve raznih veličina, pletene korpe, stupa ili avan, mešine od životinjske kože i sl.