Uskršnje priče, uskršnji simboli
Toliko predivnih priča, mitova postoji u vezi sa tradicijom uskršnjeg slavlja. Jedan od simbola Uskrsa je i uskršnji zeka – Easter Bunny.
Prva je u vezi sa boginjom Ostarom ili kako je drugačije zovu Oestra, germanskom boginjom zore, proleća i plodnosti.
Ova boginja je svake godine zadužena da se pojavi u isto vreme, da pokori Ledenu kraljicu i razveje njenu vladavinu. Ali, jedne godine, kako to već biva u pričama, Ostara je zakasnila, zima se produžila. Kad je stigla i videla, koliko dugo zima hara, Ostara se veoma postidela.
Kada je pronašla malenu pticu, koja nije mogla više da leti, zato što su joj se krila smrzla, Ostara je pretvorila u zeku, tačnije kunića i na dar mu je dodelila moć da može tako brzo da trči, da nijedna životinja ne može da ga sustigne. A da ne zaboravi svoju prošlost, da je bio ptica, ostavila je zeki mogućnost da nosi jaja, čarobna jaja u svim duginim bojama, ali samo jednog dana u godini i ta jaja je morao da pokloni deci.
Ipak idila nije dugo trajala. Zeka je uspeo da naljuti boginju i ona ga je zauvek oterala od sebe, daleko, smestivši ga na nebeski svod. Tako je nastalo sazvežđe Zeca, constellation Lepus.
To je malo sazvežđe, nije ni mnogo uočljivo na zvezdanom nebu. Postoje u njemu samo dve veće zvezde, od kojih jedna zvezda po imenu Alpha Leporis ili Arneb, što na arapskom znači zec. Ta zvezda, doduše ne tokom cele godine, ali velikim delom, zrači crvenim sjajem – kao crveno uskršnje jaje, ostale boje su nestale.
Kao što se vidi na slici, sažvežđe iza zeke, simbol koji mu je uvek za petama je pas, Canis Major. A iznad njih se nalazi veliki lovac, sazvežđe Oriona, egipatskog boga Ozirisa.
Uskrs je lunarni praznik.
Boginja Ostara ili grčki Astrata je bila i boginja vremena, tačnije merenja vremena. Ona je uspela da pobedi bogove, koji su želeli da se vreme meri isključivo prema suncu i donela ljudima lunarno računanje vremena, prema mesečevim menama. A svi znamo da se svake godine Uskrs pada u prvu nedelju nakon četrnaestog dana od punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Da ne zaboravimo boginju, kada je pun mesec, ako se dobro zagledamo, pa možda čemo i ugledati Ostarinog zeku, kaže se da to donosi sreću.
Divna pričica! Zeka i jaja… Stvarno tek sad ima logike.
Samo mi nikada nije jasna razlika u računanju datuma katoličkog i pravoslavnog Uskrsa, i zašto nekad pada istog datuma, a nekada i po mesec dana razlike.
My dear Dži,
Baš mi je darago da ti se dopala pričica 🙂
Što se tiče datuma i pravoslavnog Uskrsa, nisam neki stručnjak, ali ni svi stručnjaci iz pomenutih crkava ne mogu da se dogovore već vekovima, pa pretpostavljam da ni njima nije baš mnogo toga jasno. (Mesec je kriv za sve).