Nemačke imenice, kada se koristi neodređeni a kad određeni član – slika sve govori

test
Mi nemamo članove, to smo bar 100 puta do sada ponovili i nama je teško da prihvatimo i naučimo vrste članova i njihovu pravilnu primenu. Pa još na to da dodamo i promenu po padežima, aka deklinaciju – radosti nikad dosta.
Šta je tu je, učili ste engleski, tamo je situacija slična. Za one među vama, kojima to još nije najjasnije – šta ću kud ću – morala sam i da crtam 🙂

Zamislimo sledeću situaciju, u daljini vidimo neku grupu žena. Jedna od njih se odvojila i kreće ka nama. Još uvek je daleko, ne vidimo je dobro. Ništa je ne odvaja od ostalih iz grupe. Kao što piše, jedna iz grupe (koju vidimo ili ne vidimo, nije važno) jedna žena ili možemo reći neka žena dolazi, eine Frau.

Sad se približila i vidimo da ta žena, die Frau, koja nam se približava i o kojoj smo već dali neku uopštenu informaciju (jedna od mnogih žena nam je zbog nečega privukla pažnju), ima dugu kosu, sivu majcu i sivu suknju. Sad je ona u odnosu na druge žene mnogo određenija, imamo više podataka o njoj pa to moramo nekako izraziti – tu dolazi određeni član u nemačkom jeziku.

odredjeni i neodredjenni clan

Da probamo još jednom.

Ich habe ein neues Auto, imam novi auto, hvalim se prvi put pominjem taj auto. Ništa se još ne zna konkretno o tom autu.
Ali, ja nastavljam sa pričom i kažem: Das Auto ist rot, taj auto je crven, baš taj o kome ti pričam i koga sam već pomenula.

Isto objašnjenje ili slično – u prvoj rečenici pominjemo automobil prvi put i ne dajemo nikakve podatke o njemu, čak nije ni naglasak na automobilu nego na posedovanju istog. Ali, u drugoj rečenici smo rešili malo više da se hvalimo i dajemo informaciju o boji (proizvođaču, snazi motora, godini proizvodnje, …), što je prilično određeno i izdvaja naš automobil od drugih. Eto upotrebe određenog člana.

Sve ostalo o imenicama, pogledajte ovde