Prošlost i budućnost u nemačkom jeziku u odnosu na naš jezik

vremena u nemackom jeziku
Mi smo zaista skromni, da ne kažem kao narod, moglo bi ovo pisanije da ode u drugom smeru, nego da kažemo kao pojedinci koji pokušavaju da steknu nova znanja i umeća, a tu spada i podučavanje učenje nemačkog jezika. Da li je jedan od razloga takvog stava, naš sistem školovanja i učenja, tvrdoglavo i beskompromisno tumačenje i praćenje stavova Bečko- berlinske istorijske škole i učenja u svim društvenim naukama ili tu ima i mnogo drugih razloga, sve to nije trenutno naša briga. Šta to znači – postoje stvari koje već znamo, koje su nam poznate iz našeg jezika a toga nismo svesni.
Ono što želim da istaknem i da imate stalno u vidu, iako to veoma često nije uočljivo na prvi pogled, to su sličnosti između nemačkog i srpskog jezika. Tu izjavu bih proširila i na uticaje, koje su tokom istorije ova dva jezika imala jedan na drugi. Naravno za sada ostaje bez odgovora pitanje – šta je starije, kokoška ili jaje, odnosno nemački ili srpski (kao deo slovenskih) jezika. Ni time se nećemo baviti, samo ću pokušati da vam razjasnim temu – Prošlost i budućnost u nemačkom jeziku u odnosu na na naš jezik.

Većina među vama se prvo susrela sa učenjem engleskog jezika. Tu ste naučili neka pravila, koja važe za upotrebu prošlih i budućih vremena u engleskom jeziku. Imajte u vidu da u engleskom jeziku postoje 12 vremena za iskazivanje prošlosti – 6, sadašnjosti – 2, budućnosti- 4, logično je i da postoje veoma striktna pravila kada se koje od tih vremena upotrebljava.

Iako nemački i engleski jezik spadaju u germanske jezike, u ovoj oblasti ne postoje nikakve sličnosti između ta 2 jezika.
Verovali ili ne, u ovoj oblasti je poklapanje nemački – srpski jezik 100%, dobro hajde da realno kažemo 95%.

U nemačkom jeziku imamo, kao što znamo, 6 vremena:
sadašnjost
das Präsens: Ich lerne Deutsch.

prošlost

das Perfekt: Ich habe Deutsch gelernt.
das Imperfekt / Präteritum: Ich lernte Deutsch.
das Plusquamperfekt: Ich hatte Deutsch gelernt.

budućnost
das Futur 1: Ich werde Deutsch lernen.
das Futur 2: Ich werde Deutsch gelernt haben

U srpskom jeziku je gotovo identična situacija, ako zanemarimo malo komplikacija i začina, koje su dodali naši filolozi, a mi sa svesnom namerom na to nećemo da obratimo pažnju 🙂

Sadašnjost
Prezent – ja učim

prošlost
perfekat – ja sam učila
aorist– ja (na)učih
imperfekat– ja učih
pluskvamperfekat– ja sam bila učila

budućnost
futur I– ja ću učiti
futur II– ja budem učila

Idemo redom:
1. Sadašnjost se u nemačkom i srpskom izražava jednim vremenom, prostim , koje se zove prezent.
Znači – sadašnjost, poklapanje 100%
2. Prošlost – u našem jeziku imamo 1 vreme više u odnosu na nemački jezik, 4:3, samo polako.
Obratićemo pažnju na na naš aorist i imperfekat, čija upotreba zavisi od toga da li koristimo svršeni ili nesvršeni glagol. Toga nemamo u nemačkom pa za naše potrebe spajamo:

aorist+ imperfekat= das Imperfekt / Präteritum
i došli smao na isti odnos i identičnu upotrebu, što nas dovodi do veoma praktičnog pravila:

Kako u našem jeziku iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat
Kako u nemačkom iskazujemo prošlost?
Tako što koristimo perfekat?

Tačka, kraj, Ende! Verujte mi na reč. Ko ne veruje, vremenom će shvatiti.
nemacki upotreba proslih vremena
Razmislite malo, kada ste poslednji put upotrebili aorist ili imperfekat u našem jeziku, recimo ja naučih ovu lekciju….
Nažalost ta 2 vremena, neću da kažem da su izumrla u našem jeziku, svakako su na apartima za održavanje života, koji svakog časa mogu biti isključeni. Ponavljam – nažalost.
U nemačkom das Imperfekt / Präteritum je u malo boljem zdravstvenom stanju. Koristi se u pisanom jeziku, pošto je njegovo korišćenje pokazatelj stila i obrazovanja, u govornom ne tako često, izuzetak oblici pomoćnih glagola sein i haben.
Dakle – perfekat je zakon za prošlu radnju, naučite i koristite perfekat, kao i u našem jeziku i to je to.
Pluskvamperfekat, hajde iskreno ako razmislite, nemate pojma da li ga uopšte koristite i u našem jeziku?
Potreban nam je naravno da naglasimo neke vremenske odrednice po redosledu dešavanja, kao i u nekim specifičnim rečeničnim konstrukcijama.
Poklapanje sa nemačkim je velika, mada ga ima malo više u govornom nemačkom jeziku i to recimo kada baš želimo da naglasimo nešto što je baš bilo u prošlosti.
3. Budućnost – se u našem jeziku izražava se na 2 načina: futur I najčešće i veoma često se koristi i prezent – dolazim sutra. Futur II, šta da vam kažem, u nekim rečeničnim konstrukcijama tipa – ako budem učila …
Budućnost u nemačkom i srpskom – poklapanje 100%.
Da, da, dobro ste pročitali, sve je isto uključujući i upotrebu prezenta za buduće radnje , ich komme morgen um 8 Uhr …..
Nemam šta da dodam više.Sva pravila, koja ste naučili važe, ovo je situacija sa terena. Prosto da ne može prostije biti.

Nemački nije bauk, zar ne 🙂

SHARE