Badnjak je deo naše predivne tradicije. Divni običaji su postojali u našem narodu za ceo period Božića, Badnje večeri, kao i samog paljenja badnjaka.
Poreklo paljenja badnjaka su mnogi naučnici objašnjavali na različite načine, povezivali sa raznim mitologijama i verovanjima. Paljenje badnjaka je događaj koji slavi rođenje Isusa i vatre, koju su pastiri upilili da zagreju Bogorodicu i bebu Isusa.
U našim krajevima se nekada odlazilo u šumu i sa posebnom pažnjom se biralo hrastovo, tj cerovo drvo, koje je domaćin po dobro poznatim pravila, koje je tradicija nalagala, unosio u kuću i pripremao za paljenje.
Jel ja to starim ili je ipak sve ranije, bar običaji i održavanje istih bilo lepše, veselije..? Doduše, u pravu ste, nema više “žive” vatre, zamenilo je raznorazno grejanj. No imam utisak da mnogo brže usvajamo tuđe običaje,a da se opet veoma lako odričemo svojih, umesto da se obogatimo, pa da slavimo i jedno i drugo tj. da poštujemo i nove i stare običaje jer bi nam to, po meni, život učinilo veselijim, pre svega, a gde ima više veselja ima i više napredka, ili i to umišljam?:(
Olivera, ja se slažem sa svim Vašim dilemama i pokušavam koliko mogu, kroz neke pričice da podsetim na našu tradiciju i običaje.