Novogodišnje odluke, istorija

Kako se bliži Nova godina, dolazi i vreme svođenja računa, šta smo uradili dobro, šta loše, šta ćemo promeniti u Novoj godini. To je vreme kada donosimo odluke, dajemo obećanja sebi samima, kao na primer:

– od Nove godine počinjem sa dijetom, više ću da učim, ostavljam pušenje, počeću da radim i sl.

Naravno, to je dobro, doneti odluku da se nešto promeni, nešto čime nismo zadovoljno u svom životu. Mada samo donošenje odluke ništa ne znači ako dobro ne poradimo na tome da tu odluku sprovedemo u delo.

Ali, to je tako moderno, sada će nas sa svih strana zasipati sa savetima, kako da u Novoj godini da uradim ovo, ono…..

Da li već razmišljate o tome. Šta je to što je neophodno promeniti da bi nam život krenuo stazom uspeha i prosperiteta?

Novogodišnje odluke i obećanja, New Year’s resolution imaju dugu tradiciju.

Priču ćemo započeti  rimskim bogom po imenu Janus.

Nakon uvođenja kalendara, onako kako ga mi danas poznajemo i koristimo, prvi mesec u novoj kalendarskoj godini je, sasvim prigodno, dobio ime po bogu Janusu, koji ima 2 lica, jedno koje gleda unazad u prošlost i jedno zagledano unapred u budućnost.

Bog Janus nas uči da ne postoje ništo novo na ovoj kugli zemljaskoj, ili u ovoj dimenziji – kako je kome milije, a da nije proisteklo iz onoga što je već bilo. Možemo to nazvati evolucijom, tražiti odgovor u genetskom kodu ili se jednostavno setiti tradicije i predanja.

Bilo kako bilo, bog Janus je bio veoma važan u Rimu. Smatralo se da je nekada bio i vrhovni bog, pre nego što ga je istisnuo Jupiter sa te pozicije. On je čuvao grad Rim, čuvao je sve kapije u njemu a i svaki prag.

To što je imao dva lica, prilično zgodno mu je omogućavalo da pazi šta se dešava van zidina grada a istovrmeno i da posmatra zbivanja na ulicama grada.

U nekim pričama se kaže da je bog Janus, kao i ostala božanstva, koja imaju 2 lica, ustvari sećanje na period, sada zaboravljen i potisnut iz sećanja, kada su ženska božanstava bila ravnopravna sa muškim. Vreme je izbrisalo to sećanje, prvi korak ka tome je bilo spajanje 2 božanstva u jedno sa 2 lica. Šta je bilo dalje, zna se, ženski princip čeka svoju novu zoru u istoriji civilizacije.

Pročitaj priču o poreklu reči Janus – Jarilo link

Prvi novogodišnji pokloni

Da se vratimo Janusu. Kao bog početaka, ne samo godine, nego i dana, (jutro je posvećeno ovom bogu) i svakog drugog početka kao u godini tako i u životu pojedinaca, grad i sl. bog Janus je određivao kako će se to što je počelo i završiti.

Zato je bilo dobro umilostiviti Janusa poklanjanjem voća, vina, meda, oraha i sličnih stvari. A sem Janusa darivane su i drage ili važne osobe da bi i njima dobro počela Nova godina.

foto

Simargl

Postoje nekoliko bogova i nižih božanstava, koje na neki način možemo povezati sa početkom nove godine ili nove sezone.

Najpre da pričamo priču o Simarglu.

Kao i Janus i Simargl je imao više glava, negde se može naći i podatak, da ih je imao 7,Sedmor(o)-golvъ. On je bio zaštitnik ognjišta, tačnije plamena u ognjištu. Zadatak mu je bio da se izbori sa zimom. Pominje se u Nestorovoj hronici.

Priča kaže da je na početku nove godine, ili sezone, bio običaj da se upali vatra u čast boga Simargla, da se otera zima i počne novi ciklus.

Negde su te vatre bile prilično velike, pa je običaj bio da se preskaču. Sam taj skok je bio simbol prelaska u novu sezonu, novi ciklus živita. Da li su stari Sloveni pravili planove ili smišljali želje pre skoka, nije mi poznato. Ali tradicija paljenja vatri u ovom periodu godine je preživela u paljenju Badnjaka i običaja i želja, koje idu uz to.

Svetovid

U starom slovenskom hramu na ostrvu Rigen, Rujan, postojala je ogromna statua boga sa 4 lica, Svetovida .

Smatra se da je postojao običaj da se na početku svake godine, koja nije bila u januaru, kod starih Slovena, već u martu, postavi rog bika na statuu Svetovida i napuni vinom. Na kraju godine, prema količini vina, koje nije isparilo ili pak šari i obliku ostatka, određuje kakva godina sledi.

I kakve sad to veze ima sa početkom priče?
Ima, ima, nego šta!

Šta će biti u godini, koja dolazi, u mnogome zavisi od svega što smo radili u prethodnoj.

Retkost je da se nešto desi samo od sebe, za sve moramo da se potrudimo. Takve odluke i obećanja, na koja ćemo raditi i oko kojih ćemo se truditi, oko toga se vredi potruditi. Ali to ne piše u novinama i časopisima.