Partikeln, rečce u nemačkom jeziku
Kakva je ovo sad tema, rečce, pored svih muka u učenju nemačkog, sad još i rečce.
Da li je to uopšte bitna tema ili jednostavno da ignorišem i teram dalje?
Odgovor bi mogao da glasi:
Pa, dakle ne znam baš da li možda ili zaista jeste, jedino valjda upravo ova tema nema odgovor da ili ne.
Klikom na ovoj link, kome nije jasno iz prve, neka izbroji koliko rečca je upotrebljeno u gore navedenoj „rečenici“.
Veoma su važne rečce.
One su i u nemačkom jeziku nepromenljive reči i važne su radi isticinja onoga što želimo da kažemo.
Da dodam lepu vest, radi se o zatvorenoj vrsti ili klasi reči, što znači da ih ima ograničen broj, oko 40-ak, i da razvoj jezika ne donosi nove, kao kada je reč o novim imenicam i glagolima.
To su reči bez kojih se može. Šta to znači. Iz svake rečenice možemo da izbacimo Partikel i ona neće izgubiti smisao. Ali, uvek to ali, pričamo o suštini izražavanja, pravom smislu naših reči a to bez ove male grupe reči ne možemo da postignemo.
Još jedna važna stvar – spisak rečci tj. Partikeln nije u potpunosti isti kao u našem jeziku, ima tu i nekih iz drugih vrsta reči, ali to nije bitno za našu temu.
Sie arbeitet besonders gut.
Ako kažemo za koleginicu da dobro radi, to je ok ali ako želimo da to naglasimo onda je tu Partikel besonders, naročito. To je u nemačkom Partikel.
Znači, još jednom, neke reči mogu biti istovremeno u funkciji rečce – Partikeln i neke druge vrste reči, prideva priloga.
… ganz gut, sasvim dobro Partikel (ne menja oblik)
…. ein ganzes leben , čitav život Adjektiv, pridev, deklinira se
Partikeln su nepromenljiva grupa reči i ako imaju isti oblik kao i neku pridev, prepoznajemo da je Partikel zato što nikada ne menja svoj oblik.
Da ostavimo definicije, važno je reći da su neophodne kod naglašavanja naših izjava.
Postoje nekoliko vrsta rečca u nemačkom jeziku.
Danas pričamo o grupi, koja se zove:
– Modalpartikeln – za izražavanje namera, očekivanja, vrednovanja itd…., daju našoj izjavi lični ton.
Komm mal hier! Ma dolazi ovamo (već jednom)!
Ovde smo itekako izrazili svoje očekivanje, naglasili ga sa mal.
U ovu grupu spadaju još:
aber – ali, doch-pa, zaista, halt– baš, nur – samo , wohl-zaista, auch-takođe,zaista, eben-baš, upravo, ja – doduše, obavezno, bloß – samo, usvakom slučaju, eigentlich – u stvari, mal-konačno, pa, schon– već, denn– uopšte, možda, etwa– otprilike, nicht– zar ne, vielleicht – možda.
Naravno reči se bolje uče na primerima pa sledi baš takva tabela.
