Večina đaka i studenta bi mogla da pomisli da je gramatika prilično dosadna nauka. Šta tu ima interesantno, učiti neke nastavke, prefikse, sufikse, silna pravila…
O kako je to pogrešno! Gramatika je veoma interesantna nauka. Puna je prelepih priča.
Evo danas pričamo veoma interesantnu priču a tema je, malo strpljenja molim:
Prilozi za mesto u nemačkom jeziku
U neka davna vremena, kada je čovek tek počinjao da bije svoje bitke radi pukog preživljavanja, polako se razvijao jezik. Kako se zaista razvijao, naravno ne znamo, ali naučno možemo da rekonstruišemo.
Veoma pomaže i posmatranje male dece i njihovog napredovanja u govoru. Mogu se izvesti mnoge paralele iz ta dva aspekta.
Ipak da se vratimo davno, davno u praistoriju, kada je praistorijski čovek živeo u zajedici i počeo polako da komunicira sa svojim saplemenicima.
Govor je već uznapredovao, u upotrebi su bile imenice (usvojeni su nazivi za osobe i predmete) i glagoli (data su imena nekim osnovnim i neophodnim radnjama, potrebnim za preživljavanje).
Šta dalje, kojim pravcem će nas povesti naš predak i gramatika?
Javljaju se prilozi.
Prilozi se na nemačkom kažu – Adverbien, tj das Adverb
– Značenje reči Adverb
Reč je preuzeta iz latinskog jezika i znači – (reč)koja pripada glagolu = Verb
Da se vratimo mi našem hrabrom pretku iz praistorije.
Imao je uzbudljiv život ali i opasnosti su vrebale sa svih strana. Svako napuštanje pećine u kojoj je, koliko toliko bio siguran, nosila je određeni rizik.
Znači oprez!
Pećina se napušta polako, koriste se sva čula, ali pre svega čulo vida i – gledaj na sve strane, nema ti druge, dragi praistorijki rođače!
Stojiš tu u mestu i pogled bacaš, gde? – pravo, gore, levo desno,…to je prvi korak koji daje šansu bezbednom preživljavanju.
Eto, to je današnja gramtička priča, koja nam objašnjava da su u istoriji jezika, najpre nastali prilozi za mesto, pa za za kretanje,pravac (Richtung) i najzad sa razvitkom logičkog razmišljanja i prilozi za vreme (Temporaladverbien).
Pročitaj: vremenske rečenice – wenn, als
Prilozi za mesto – Lokaladverbien
Ključna reč, tačnije pitanje je Wo-gde:
hier, ovde
dort, an jenem Ort, nicht hier – tamo, suprotno od ovde
drinnen, unutra
draußen, napolju
oben, gore
unten, dole
vorn, napred
hinten, pozadi
links, levo
rechts, desno
Pročitaj: Zeitadverbien – prilozi za vreme
Naš je predak je izvirio iz pećine i stoji, gde – hier a potrebno je da ode i bude gde, dort da ubere voće, pošto je gladan. Šta će jadan, pogleda još jednom a unutra, gde, kukaju svi gladni. Skupi hrabrost i pogleda kakva je sitacija gde –oben, links, rechts, …..
Naravno, naš predak je uspeo, savladao je taj prvi zadatak, zato smo mi sad tu i učimo nemački jezik. Krenuo je, krenućemo i mi, Richtung, pravac kretanja ćemo savladati nekom drugom prilikom.
