Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano!
Čuvene reči i još poznatije geslo Vuka Karadžića. Na tom principu je i koncipairan naš pravopis, naša azbuka.
Ali, uvek ima ali! Vuk je bio nemački đak. To geslo nije sam smislio već ga je preuzeo iz nemačkog jezika, konkretno od čuvenog nemačkog filologa Johana Kristofa Adelunga (1732-1806)
Adelung je bio iste bitke kao i naš Vuk ali nije bio baš toliko uspešan. Generalno gledano, nemačka ortografija, pravopis i transkripcija su prilično laki za učenje, postoji ograničen broj pravila, koja se dosta lako savladaju.
Sada ćemo obratiti pažnju na par slova, u pitanju su uglavnom suglasnici,koja se u različitim slučajevima drugačije čitaju.
Za sada samo informativno obratiti pažnju na date primere, koji pokazuju kako sve može da se pročita neko slovo u nemačkom jeziku:
B,b
B se čita kao p Absicht, apziht
B se čita kao b Bild, bild
C,c
C – k Café, Kafe
C – c Celsius, celzius
c – č Cello, čelo
D,d
d – t blind, blint
d – d Durst, durst
E,e
E – e Esel, ezel
E – 0, gotovo da nema ništa, poluglas, proguta se suchen, zuhn, Leben, lebn
G, g
g – g geben
g – k Tag u stvari, grleno g na pola puta ka k, tak
es regnet, reknet
g– h ledig, ledih, grleno h
R,r
r – r Rat, rat
r – poluglas Pferd, pfe(r)d ovo r se skoro proguta, kao kratko, muklo a,
slično je i kod Bier, Uhr, Ohr, Bauer, wir, ihr
S,s
s – z sieben, ziben
s – s Haus, haus
Pročitaj: sein, haben – preterit
V.v
v – f Vogel, fogel
v – v Vase, vaze
Y,y
y –j Yoga, joga
y- ü(i) System, sistem
Pročitaj: Sve što je potrebno da znaš o nemačkim umlautima