Jaka deklinacija imenica u nemačkom jeziku – die starke Deklination

Moram da napravim mali uvod – pročitaj i ne paniči :-)

Vrste deklinacija u nemačkom jeziku

Ovde dolazimo do one priče: ima jedna dobra vest i jedna loša, tako nekako …
Taman smo lepo sve objasnili po pitanju padeža u nemačkom jeziku kad ono – ups, vrste deklinacija.
Nije tako strašno, kako izgleda na prvi pogled.
Ako pođemo od našeg jezika, dolazimo do oblasti gramatike, koju svi obično preskaču. Mislim da se uči u srednjem školama. Svejedno, imamo 4 vrste deklinacija:

I deklinacija – menjaju se imanice muškog roda koje se u nominativu završavaju suglasnikom i imenice muškog i srednjeg roda koje se zavrsavaju vokalima O/E (učenik, prozor, selo)

II deklinacija – menjaju se imenice srednjeg roda koje se u nominativu zavrsavaju vokalom E, a njihova osnova se pri promeni kroz padeze prosiruje konsonantima N/T (ime, dete )

III deklinacija – menjaju se imenice muskog zenskog i srednjeg roda koje se u nominativu zavrsavaju vokalom A (žena, tetka)
IV deklinacija – menjaju se imanice zenskog roda koje se u nominativu zavrsavaju konsonantom (noć, stvar, pamet)
Pitate se sad, šta će ovo meni u životu – pa ne treba vam :-)

Pišem o tome samo da bi shvatili da je gramatika važna, ali ne i najvažnija, da pravila moraju da se znaju u nekoj fazi učenja, ali govor ne trpi razmišljanja o tome.
Vi koristite jezik i ne razmišljate o nekim pravilima, koje je zaista teško naučiti, ako nije u pitanju maternji jezik. Naš jezik je veoma teško učiti, ako se fokusiramo samo na pravila. Isto važi i za nemački jezik, koji eto čak ima jednu manje deklinaciju nego naš, za one koji se žale da im je teško.
Zato ponavljam, ima više vrsta deklinacija u nemačkom, ali neka vas to ne plaši. Ovaj deo ima svrhu da objasni neke stvari, koje ćete verovatno uočiti sami prilikom čitanja, slušanja i upotrebe nemačkog jezika.

Slab, jak, mešovit (nepravilan) – važni pojmovi u nemačkoj gramatici
Kako budete napredovali u učenju, primetićete da se stalno vrte iste podele:
strak, schwach, gemischt (unregemäßig).
To je princip, koji ćemo naći i kod prideva, kod glagola pa i evo i ovde, kod deklinacije imenica.

Mnogo lepa sličica a i sadrži korisna pravila, pa klik i obrati pažnju :-)
vrste-deklinacija-i-rodovi-imenica-u-nemackom-jeziku
Jaka deklinacija – die starke Deklination
Sve što smo do sada pričali i naučili, odnosi se na dekinaciju imenica, koja se naziva – jaka.
Lepa vest je i to da se većina imenica u nemačkom jeziku menja po principima jake deklinacija. Ako pogledate bilo koju gramatiku videćete baš sve što smo mi razmotrili u ranijim tekstovima – pretraži sajt ili pogledaj ovde – svedeno na par pravila za imenice muškog roda, pa onda za ženski i srednji. Moje je mišljenje a iskustvo govori da je to poprilčno nepopularno i teško za učenje . Znači – jaku deklinaciju znamo, naučili smo je kod promena različitih vrsta članova. I to je to. Da bi imali sve na jednom mestu – da se podsetimo:
Važno – kod jake deklinacije:

Imenice sva 3 roda dobijaju nastavak – (e)n u dativu množine

Imenice muškog roda

nominativ               der Tag                             die Tage
genitiv                    des Tages                        der Tage
dativ                      dem Tag(e)                      den Tagen
akuzativ                den Tag                             die Tage
jaka-deklinacija-imenica-muskog-roda-u-nemackom

Imenice muškog roda, koje se menjaju po jakoj deklinaciji prepoznajemo po (ili zajednilko im je):

– nastavak -(e)s u genitivu jednine
– nastavak -e u dativu jednine je zastareo i nalazimo ga samo u nekim izrazima – im Falle, in diesem Sinne
– e, er, s, -bez nastavka u pluralu – imenice sa ovim nastavcima za množinu se najčešće menjaju po jakoj deklinaciji

Imenice ženskog roda

nominativ             die Mutter                         die Mütter
genitiv                  der Mutter                        der Mütter
dativ                    der Mutter                        den Müttern
akuzativ               die Mutter                        die Mütter

Imenice ženskog roda, koje se menjaju po jakoj deklinaciji prepoznajemo po (ili zajednilko im je):

– oblici imenica ženskog roda isti u jednini u svim padežima – nema nastavka u genitivu
– u množini imenica ženskog roda koje se menjaju po jakoj deklinaciji često se javlja Umlaut
– – e, – s ili bez nastavka – ove imenice ženskog roda se najčešće menjaju po jakoj deklinaciji

Imenice srednjeg roda
nominativ           das Bad                            die Bäder
genitiv                des Bades                        der Bäder
dativ                   dem Bad                          den Bädern
akuzativ             das Bad                            die Bäder

Imenice srednjeg roda, koje se menjaju po jakoj deklinaciji prepoznajemo po (ili zajednilko im je):

– nastavak -(e)s u genitivu jednine
– – e, er, s, -bez nastavka u pluralu – imenice srednjeg roda sa ovim nastavcima za množinu se najčešće menjaju po jakoj deklinaciji

Bonus:ne da su mi lepe tabele, nije što sam ih ja pravila, nego, ma videćete , same od sebe se uče :-)

jaka-deklinacija-u-nemackom-jeziku – word tekst
jaka-deklinacija-u-nemackom-jeziku – pdf

Nešto fali, sviđa vam se ili možda ne – klik gore desno na Fejs stranu Nemački nije bauk, očekujem komentare.