I dodje vreme da završim našu priču o danima u nedelji i njihovim nazivima na engleskom jeziku. Kao što sam već spomenula u prethodnom postu, petak je jedini dan posvećen boginji u engleskoj tj.germanskoj mitologiji. Toliko je uspeo da se izbori ženski rod tokom istorije. E sad taj petak, peti dan, kod nas je muškog roda, by the way, subota i nedelja su ženskog.
– Kako je petak u engleskom jeziku dobio svoje ime
Dakle petak, Friday,ˈfraɪdeɪ, ˈfraɪdi, posvećen je boginji koja je pandan Veneri, boginji ljubavi.
Situacija nije baš najjasnija pošto se 2 boginje bore za pravo da se po njima naziva taj dan.
Prva bi bila Frigg (ili Frigga), vrhovna boginja nordijske mitologije.
Prelepa boginja čije ime, Frigg, samo po sebi znači ljubav ili voljena, po nekim tumačenjima, je bila vrhovna boginja, supruga Odina, kraljica Asgarda u kome je smeštena mitska Valhala. Imala je svoju decu sa Odinom, ali i vodila računa o ostaloj Odinovoj deci iz raznoraznih veza. Bila je simbol ljubavi, naročito majčinske ljubavi. Da bi stvari bile na svom mestu, Friga se pobrinula tako što je pored Pomenute Valhale, kojom je vladao Odin, za sebe organizovala Fólkvangr, svoje ništa manje vredno prebivalište, u koje je primala preminule duše, po principu pola kod Odina, pola kod nje.
Ima tumačenja da je Frigg u stvari personifikacija same planete Zemlje. Ona je vladala atmosferom, maglom, oblacima i otuda je čest njen prikaz kako tka oblake. Iako je njena boja bila bela, oblake je tkala u izuzetno prefinjenim nijansama boja.
Umela je da svoje tkanje prebaci i na zvezdani svod, pa je njenih ruku delo Frigga’s Spinning Wheel, nama poznatije kao Orionov pojas ili Orionovo sazvežđe.
Umela je da predskazuje budućnost, ali nije bila rada da o tome govori.
Druga boginja bi bila boginja Freyja, što znači nešto kao Lady. Takođe je simbol ljubavi, plodnosti, lepote, života i smrti, zlata… Odlikuje se izuzetnom lepotom, poseduje čarobni ogrtač za letenje od sokolovih pera, ume da se pojavljuje u različitim oblicima i često putuje u kočiji, koje vuku mačke. Ostatak njene priče je sličan, priči opisanoj kod Frigg.
E sad ne znam da li to ima ikakve veze sa gore pomenutim, ali petak se smatra izuzeno baksuznim i nesrećnim danom, još ako je 13. – pu, pu..
Sve to kao ima neke veze sa templarima, ali to je već neka druga priča, čitali ste to kod Den Brauna.
U srpskom jeziku – petak, peti dan u nedelji
Saturday – ˈsætərdeɪ iliˈsætərdi, je totalno preuzet iz rimske mitologije, tj to je dan posvećen Saturunu.
Naš naziv subota potiče od jevrejske reči sabat, Shabbat.
Sunday – ˈsʌndi iliˈsʌndeɪ, naravno u svom značenju ima sunce, ali to je dan posvećen Bogu u hrišćanstvu, Lord’s Day.
Nedelja, kako kaže naša reč, je dan kada se ne dela, nego se posvećuje molitvi i odlasku u crkvu.
To je to, ukratko. Ima li sada nekoga, ko je sve ovo pročitao, a nije zapamtio nazive dana u engleskom jeziku. Nema šanse! Da bi bili 100% posto sigurni, sad ćemo da proverimo.
