Neće grom u koprive, izraz
I u ovo vreme tehnološkoh čuda ne preporučuje se prkosti vremenskim nepogodama. Kada grmi i dalje je aktuelno pitanje – gde će udariti grom. Ako smo u prirodi, već smo naučili da se ne sakrivamo ispod krošnji usamljenog drveta.
Neće grom u koprive je stari izraz, dali je tačan?
Gde grom udara
Sigurno je da postoje mnoga, naučno zasnovana, objašnjenja gde grom najčešće udara. Grmi i seva od pamtiveka, ljudi nisu mogli da čekaju pojavu nauke i naučnih objašnjenja.
Sami su se potrudili da sebi olakšaju život i smislili neka pravila, kojih su se pridržavali da bi preživeli. A neka od tih pravila uspešno putuju kroz vremenske tesnace i eto ih tu, pomalo zaboravljena, pojaveve se tu i tamo i danas.
Neće grom u koprive – značenje izraza
Kada je ova stavka u pitanju, po običaju, idemo da vidimo šta vi kažete, šta znači ovaj izraz, znači Vukajlija
“Изрека која доста често, упркос нашим почетним убеђењима, заправо представља ширење лажног оптимизма и превелико полагање наде у срећан завршетак без неког реалног утемељења.
Мики: “Синак, јеси учио географију нешто, знаш да пита профа данас?”
Гокси: “Ма нисам, брате… ал’ неће гром у коприве ваљда!”
(епилог: “кец” к’о кућа за Гоксија)
….
Najčešća srpska preventiva i odbrambeni mehanizam za sve bolesti i nedaća.
– Aj ostavi to pušenje više. Dobićeš rak.
– Ma ne brini se, neće grom u koprive!
Grom, kopriva vs. Perun i Tor
Sada kada je značenje ovog slikovotig izraza razjašnjeno, da vidimo kakva veza postoji između koprive i groma.
Naše staro božanstvo grmljavine, munje i groma je Perun.
Perun je moćno božanstvo starih Srba, Slovena, pomalo prek doduše, sa svojom čuvenom sekirom i magičnim kamenjem koje baca na zemlju i tako nastaju gromovi. Tu priču o Perunu i zasto sekire padaju s neba sam vam već ispričala.
Da se vratimo na koprive i gromove.
Udar groma u ta stara, prastara vremena, kada su Sloveni živeli životom koji ni danas nije baš dobro istražen, elem, udar groma je u većini slučajeva ostavljao trag za sobom – vatru.
Pročitaj: Zašto se kaže – maca ti pojela jezik
Tamo gde udari grom, najčešće se upali vatra.
Vatra je bila dragocena, vredna poštovanja.
Drvo, koje je, po narodnim predanjima, najčešće trpelo udar groma je hrast. Hrast je posvećen bogu Perunu i smatralo se da u njemu “živi” posebna sila, energija ili da to nazovemo modernijim izrazom, elektricitet. Zato je hrast najviše privlačio gromove boga Peruna.
A kopriva? Ako pogledamo uvećanu fotografiju lista koprive, vidimo male “bodlje”. Ti mali izraštaji se polome kada dodirnemo koprivu i njihov sadržaj u dodiru sa našom kožom stvara bolni nadražaj. Kaže se da kopriva žari, pali, stvara osećaj sličan onom koji imamo kada se opečemo.
Dakle, vatra sa neba dolazi od boga Peruna ili u germanskoj mitologiji Donara, u nordijskoj Tora.
Perun i kopriva su u srodstvu, tako narod kaže. Proizvode vatru, svako na svoj način. A u narodu postoji i izreka – neće svoj na svoga.
Tu leži i odgonetka, objašnjenje značenja ovog starog izraza. Neće Perun, Tor ili Donnar poslati svoju vatru na koprivu, svoj rod.
Donar, nemački jezik i kopriva – Brennnessel
Wo Brennnesseln stehen, schlug angeblich der Blitz nicht ein. Am Gründonnerstag gesammelte , am Dachboden des Hauses aufgelegt, sollten deshalb das Haus vor Blitzschlag bewahren.
Da pojasnimo – Wo Brennnesseln stehen, schlug der Blitz nicht ein – ovo je na nemačkom izraz koji govori da tamo gde su koprive ne udara grom, dakle – neće grom u koprive.
Thor, engleski jezik i kopriva – (stinging) nettle
U tradiciji engleskog govornog područja, takođe se preporučuje kopriva za zaštitu od munja ćudljivog Tora:
Nettles in a pocket will keep a person safe from lightning and bestow courage.
Nettles kept in a room will protect anyone inside.
