O Ćirilu Metodiju – istorija kroz slike

Priča o srpskoj pismenosti se nastavlja pričom o Ćirilu i Metodiju, kažem ponovo pričom, koju ću pokušati da vam malo ispričam a više slikom pokažem. Izvor za ilustracije je ono što sam pronašla na netu i moram priznati da većina potiče sa nemačkog govornog područja.
Imam ponekad utisak, da smo se mi zaglavili u nekim pričama, koje već prelaze, hajde da kažem u streotipe, kao čuvena priča o krstašima, srpskom dvoru i viljušci (što samo po sebi i nije loša priča, ali imamo mi toliko lepših).

Vizantija

Vizantija u 9 veku ili Istočno rimsko carstvo je bila moćna država. Njeni vladari, carevi su bili ne samo vladari u okvirima svoje države, nego su smatrani i za božje izaslanike za sav hrišćanski živalj.

Konstantinopolj je bio metropola, grad neverovatne lepote, moći i raskoši, koji je od pada Rima, preuzeo ulogu nosioca evropske kulture i hrišćanstva za period sldećif 1000 godina.

Simulacija pogleda na Konstantinopolj iz ptičje perspektive – National Geographic Deutschland.

Kako je izgledala moda i kako su se oblačili imućniji slojevi, evo rekonstrukcije:

Solun

Ali nas interesuje Solun, mesto u kome su se rodili i odrasli Ćirilo i Metodije.

Solun, Thessaloniki (Θεσσαλονίκη) je bio drugi grad po veličini i važnosti u vizantisjkom carstvu. Stanovnici su bili pre svega, starosedeoci Grci ali i Slovenski živalj, Srbi. Hrišćanska vera se već uveliko učvrstila, odavno je postala državana religija.

Hrišćani u Vizantiji

Konstantin i Metod su bili braća, neki doduše smatraju da nisu. Svejedno!

Mladji od njih je bio Konstantin (Ćirilo je ime, koje je dobio kada se zamonašio), Mihailo se smatra da je bilo kršteno Metodijevo ime.

Otac im je bio Grk, vizantijski oficir a majka, pretpostavlja se, slovenskog porekla.
Ćirilo je rođen 826 ili 827 godine umro je 14-og februara 869 godine.

Smatra se, da iako im je grčki bio jezik, kojim su govorili, da su da li pod uticajem majke ili okruženja, govorili i srpski jezik.

Ali neka njih za sada još malo u Solunu. Da bacimo pogled na srpske zemmlje u 9 veku.
foto
Nekada izgleda, kao da su se Ćirilo i Metodije teleportovali preko srpskih zemalja i pojavili se u Moravskoj. Da li to znači da pismenost nije bila potrebna u tim srpskim zemljama ili ima mesta teoriji da je već uveliko postojala, to je tema za istraživanje.

Srbija u 9 veku, Raška

Vizantijski car, pisac i istoričar Konstantin Porfirogenit u svojim delima nabraja sledeće srpske vladare:
– Vlastimir (? – 860) sin Prosigoja, osnivač dinastije Vlastimirića i nezavisne države od 830 godine. Borio se sa bugarskim kanom i izašao je kao pobednik. Imao je 3 sina i ćerku. Ćerku je oženio sa trebinnjskim županom i tako proširio oblast svog uticaja, pošto je Trebinjska županija postala vazal.
– Mutimir najstariji Vladimirov sin (860-890)
Nastavio je borbu protiv ekspanzije Bugara sa istoka.
879 godine u vreme vladavine Mutimira, zvanično je izvršeno pokrštavanje i hrišćanstvo je priznato kao državna i jedina religija.
Nakon njih dolazi loza Gojnikovića, po Petru Gojnikoviću, bratu od strica.