Silent letters, da li znate šta je to? Naravno da znate, to je ono što nas muči kad učimo da čitamo i pišemo na engleskom. To su ona slova, koja se pišu a ne čitaju se.
Dakle još jednom, hvala ti Vuče Karadžiću, što se nisi školovao na Oxfordu!
Osnovno pitanje je – čemu služe Silent Letters?
Odgovor glasi – ama baš ničemu. Ne verujete mi!
Don’t take my word for it.
Proverite, recimo ovde.
Ovo ćete naći kod WikiAnswers a manje više svuda, samo ne baš tako direktno formulisano.
Silent letters serve no useful purpose. They are there because English spelling has never been reformed.
Znači – manje više, nikakve vajde od tih tzv. “tihih slova”, ona postoji, zato što nije sprovedena pravopisna reforma engleskog jezika.
Već sam pisala o tome ovde da engleski nije fonetski jezik i da ćemo morati da uložimo malo truda, da bismo naučili pravilno da čitamo engleski.
U engleskom ima 26 slova, koji pokrivaju 41 različiti glas. To bi značilo da više od 60% reči u engleskom jeziku nisu fonetski transkribovane, tj. imaju silent letters . To nije bio slučaj u staroengleskom jeziku. Medjutim, svašta se izdešavalo u istoriji, engleski je trpeo uticaje latinskog, francuskog itd.
Ipak presudio je Gutenberg i njegova štamparija. Jezik se menjao, izgovor se menjao takodje, a štamparske prese su ostale iste sa standardnih 26 slova, preuzetih iz latinskog jezika.
Tako smo došli do situacije da je pravopis – spelling, kost u grlu i samim Britancima, Amerikancima i ostalima. Mnogo se polemiše na tu temu. Ipak, reforma nije sprovedena, a kada će ne zna se. Interesantnija je spontana da tako kažemo reforma, koju sprovode korisnici neta i mobilnih telefona, uveliko izbacujući iz spelinga većinu pomenutih slova.
Malo poređenje sa nemačkim.
Zgodan i takoreći tipičan primer je Knecht (nem., čita se kneht) – knight (eng., silent letters k,g,h, k se ne čita – nait ).
