Genitiv u srpskom – primeri
Započesmo tu temu – padeži.
Zato na posao.
– Genitiv u srpskom jeziku
Odmah smo se usrećili :-), genitiv ima najviše različitih značenja u poređenju sa drugim padežima u srpskom jeziku. Ali, nije strašno uopšte.
– pitanja za genitiv – (od) koga, (od) čega, čiji
To bi blilo recimo – Čiji li si ti sine, od kog roda,a?
Od majke Kosare i oca Stanimira.
Aha, šta tu imamo, nego hajde lepo redom:
– Imenica ili imenička sintagma u genitivu može biti upotrebljena bez predloga i sa predlogom.
(više o predlozima, ovde)
1. Genitiv bez predloga
– Prisvojni (posesivni) genitiv
Devojka moga druga, pas mog brata, maskara moje sestre,…….
– kvalitativni, opisni genitiv
Devojka bujne kose, haljina modernog kroja
– Deoni, partitivni to je obično deo neke količine
Za doručak imamo hleba i masti :-).
Ovu upotrebu možemo prepoznati i po tome što ispred genitiva često ide deona reč – malo, mnogo, komad, parče
Kupi parče pice, malo jabuka, dva jogurta,…..
– Temporalni, vremenski genitiv
Obično je u službi priloške odredbe za vreme
Svakog dana, prošle godine
2. Genitiv sa predlozima
Tu je već malo veća gužva.
Predlozi stoje ispred imenica i imeničkih sintagmi – grupa reči u kojoj je zakon imenica :-), u zavisnim padežima od kojih je jedan i genitiv.
Kada gledamo sa aspekta službe reči u rečenici, te kombinacije(predlog+imenica u genitivu) imaju funkciju priloških odredbi.
– Mesno značenje
predlozi – iznad, ispred, ispod, od, do, kod, pored, između, kraj,…..
Put oko sveta
Podigni laktove sa stola!
– Vremensko značenje
predlozi – tokom, nakon, uoči, pre, posle
pre i posle jela
oko ponoći
tokom ispita
od sumraka do svitanja
– načinsko značenje
predlozi – bez, iz
bez prestanka
bez osmeha na licu
– uzročno značenje
predlozi – zbog, usled, iz, od
Zbog nestanka struje, nema me na Facebooku već satima.
– poređenje
jednakost – poput anđela
nejadnakost – ona je lepša od Jelene
– cilj, namera
predlog – radi
radi posla
Mene je blam i bruka. 🙂
Spremala sam srpski da upišem srpski jezik i književnost, faks, i sećam se da sam odustala kada smo stigli do padeža. Jer u školi učiš o njima, ali ne toliko detaljno i teoretski, više nekako kako ih upotrebiti i prepoznati.
Hvala bogu što srpski učimo usput, a ne kao novi jezik. U suprotnom ga nikada ne bih naučila.
Dži srećo,
a šta fali padežima, uopšte nisu tako strašni 🙂
Kao nestručnjak, laik, ali obožavalac jezika, ja sebi uvek pri određivanju genitiva postavim još jedno malo potpitanje – koga ili čega Nema? 😆
To je pravi način, pitanja.
Genitiv → koga/čega nema;
Dativ → kome/čemu prilazim;
Akuzativ → koga/šta gledam;
Instrumental → s kim/čime jedem;
Lokativ → o kome/o čemu razmišljam.
Krajnji ishod instrumentala je osobito zanimljiv! 🙂