Reč kič je nemačkog porekla
Ovo je priča, ne o kiču kao o pojmu, nego o samoj reči kič, o tome kako je nastala a ime veze sa balkanskim prostorom i sa prezimenima na -ić.
Pre toga, ko nije do sada pročitao tekst o glasu č u nemačkom jeziku, link je tu, sad je pravo vremo da to uradi.
Reč Kič – Kitsch
Kitsch, der je nemačka reč u značenju:
“…geschmacklos empfundenes Produkt der darstellenden Kunst, der Musik oder Literatur”
delo iz oblasti likovne umetnosti, muzike ili književnosti “bez osećaja ukusa”
Postoji i druga nemačka reč, sličnog značenja, takođe preuzeta i veoma upotrebljiva, u svakom pogledu, u našem jeziku a to je – Schund, der ili šund.
Kada želimo da saznamo ili da proučimo kako je nastala neka reč, jer dešava se, reč postoji u jeziku a odakle je došla i kako je nastala, zaboravi se, dakle ako krenemo u istraživanje, idemo unazad, do najstarijih tekstova u kojima se ta reč javlja.
Ponekad se put račva, dobijemo sasvim različite rezultate i odgovore. I ova reč otvara, kič, u samom nemačkom jeziku više mogućnosti.
Kako je nastala reč kič
Vreme je da postavimo scenu u odgovarajuće istorijske okvire. Idemo u Austrougarsku monarhiju, druga polovina XIX veka, Beč.
Tada se u višim slojevima živelo veoma otmeno, lepo se jelo, vodilo računa o modi, slušali su se valceri i cenilo slikarstvo. U to i takvo vreme cvetali su slikarski atelji, umetnost se prenosila sa oca na sina.
Franc Adam je bio takav slikar, imao je atelje, koji je nasledio od oca, takođe slikara. Poznat i priznat od visokog plemstva, pa čak i od samog veličanstva, Franca Jozefa I, postao je neka vrsta dvorskog slikara. Dosta je putovao i najviše je slikao bitke i konje.
Ostavićemo malo Franca i otići u Bosnu iz tog perioda.
U to vreme, Bosna je već bila interesna zona Austrougarske monarhije da bi konačno bila anektirana 1878 godine. Ali, mišljenja i stavovi na bečkom dvoru, u krugovima političara pa i među narodom, o Bosni pa i celom Balkanu, nisu bila baš sjajna.
Ovde ću ipak napomenuti da isključujem svaku mogućnost preslikavanja opisa i priče iz ovog posta na savremenu političku situaciju i davanje bilo kakve negativne konotacije pojmu Bosna i svima koji tamo žive. Ovo je čisto etimološko tumačenje nastanka jedne reči.
Elem, kao što u današnje vreme, poneko odluči da iz poslovnih, avanturističkih ili nekih drugih razloga poseti neku egzotičnu, daleku i neistraženu destinaciju, tako je u to vreme tretriana Bosna pa i ceo Balkan.
Nije se smatralo da je to baš privlačna destinacija.
Recimo, ako razmatramo austrougarski stav prema muzici sa tih prostora, V. Dvorniković navodi:
… „ Tu kugu treba iskoreniti! (Diese Pest muss man ausrollen!) ljutnuo se jednom energično neki viši „Hofrat“ u Sarajevu…. Bilo je čak zabranjenih ne pesama nego melodija…“
Pa tako redom.
Da se vratimo na temu.
Glas č u nemačkom jeziku i pesmica
Prilikom neke izložbe slika, već pomenutog Franza Adama u Beču, gde je bila i postavljena slika sa nekom scena iz Bosne, „znameniti“ kritičar iz tog doba Bernštajn je sastavio prilično zlonameran, u ono vreme nazvan satiričan, epigram u vezi sa Adamovom slikom – Bosnische berittene Insurgenten, bosanski hajduci na konjima, koji glasi ovako:
„Bosnisch Getümmel! Bosnische Schimmel!
Bosnische Männer auf ‚itsch‘ und ‚ritsch‘!
Bosnische Berge! Bosnischer Himmel!
alles echt bosnischer ‚Kitsch‘!“
Eto opisane asocijacije:
ti hajduci, galamdžije na svojim konjima, sa prezimenima na ič i rič, sve planine i nebo nad njima, to je pravi bosanski kič.
Tu smo dakle, svi mi, koji se prezivamo na ić. Ć ne postoji u nemačkom jeziku, to znamo, postoji glas č za čije pisanje su potrebna 4 slova – tsch.
A sa – ič se rimuje nova reč kič.
Da li je reč kič stvarno prvi put upotrebljena u ovom epigramu ostaje nerasvetljeno. Pouzdani etimološki rečnici i tumači (Duden Brockhaus) nisu prihvatili ovo tumačenje. Poneko ga i pomene kao jednu od najranijih upotreba ove reči, ali se uglavnom priklone drugim etimološkim rešenjima.
Engleska reč sketch se uzima za osnovu a objašnjenje je da su slikari u to vreme prodavali bezvredne skice i nacrte da bi zaradili novac.
Primer, koji smo naveli, ipak niko ne spori kao jedan od najstarijih u kome je upotrebljena ova nemačka reč.
A objašnjenja ima i drugih , ko je zainteresovan neka prati linkove.
– link br. 1
– link br. 2
Sve u svemu, vremena su se promenila, Ali kič, iako nemačka reč nekako se baš primio na ovim našim prostorima – ili mislite da nije tako 🙂
