Padeži u srpskom jeziku, priča o poreklu

By
Dragana Amarilis
-
padeži u srpskom

Padeži, objašnjenje, teorija

Padeži, kako to gordo zvuči.
Svi znamo padeže, ne razmišljamo o njima, kada govorimo svojim maternjim, srpskim jezikom.
Kada je u pitanju teorija, šta su to padeži, koliko ih ima i koja su to pitanja, koja nam govore o kom padežu se radi, pa tu se ponekad malo zamislimo.

Sve ima neku svoju priču, istoriju. Ta priča može da bude zanimljiva pa i da olakša pamćenje nekih, ponekad suvoparnih gramatičkih pravila.
Neke osnovne stvari o padežima, moramo da znamo kada učimo strani jezik. Doduše, manje kada je u pitanju engleski jezik, malo više kada je u pitanju nemački :-).

Idemo redom.

– Padež, casus, case, der Fall

Latinski termin za padež je casus a to je prevod starogrčkog termina ptwsis što u osnovi ima reč u značenju padati (da li vam liči na padež ili nemački der Fall).
Šta se pod tim podrazumeva?

Imamo osnovni ili prvi padež, nominativ.

Oblici imenice u bilo kom drugom padežu znače da oni padaju tj. otpadaju od tog osnovnog oblika, odudaraju, menjaju se.

– Padeži u srpskom jeziku

1. Nominativ

Latinski nomen znači ime i otuda i naziv prvom i osnovnom padežu. Logično je da su i pitanja, kojim se određuje ovaj padež

pitanje – ko, šta

2. Genitiv

Grčki termin genikh , latinski genos, znači klasu, grupu, kome neko ili nešto pripada, poreklo ili genezu.

Pitanja – (od) koga, (od) čega, čiji

3. Dativ

Dotikh (grčki) u osnovi znači davati ili latinski termin dare.

Pitanja – kome (dajem) ili čemu

4. Akuzativ

Ovo je vrlo interesantna etimologija.
Latinski glagol accusare, znači okriviti, optužiti.
Ima nekih teorija da je tu bilo grešaka u prevodu sa starogrčkog na latinski, da ja prvobitno značenje reči koja se koristila u stragrčkom bilo ono što uzrokuje, što je izvor, razlog nečega, ali ovde imamo slučaj – izgibljeno u prevodu.

Pitanja – koga ili šta vidim

A sada možemo da pitamo i koga da optužim?

5. Vokativ

Latinski vocare znači zvati, dozivati, pa se otuda taj padež najlakše prepoznaje uz pomoć uzvika, nepromenljiva vrsta reči Hej!

Pročitaj: nepromenljive vrste reči u srpskom – tabela

6. Instrumental

Latinski instrumentum, u značenju sredstvo, oruđe, sprava.

Pitanja – (sa) kim, čime

7. Lokativ

Poslednji ali ne i najmanje važan padež u srpskom jeziku.

Na latinskom locus znači mesto.

Pitanje- najpre ono logično gde, a i o kome, čemu.

Pročitaj: Srpski jezik i savremena lingvistika

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR

15 COMMENTS

  3. Odličan i koristan post, ne frljaju se “s padeži” samo oni s južne pruge.
    Neki dan sam igrala onaj reKVIZit na FB. Igrači su uglavnom mladi ljudi, i interesantno je koliko njih ne zna osnovno – da prepozna imenicu u padežu, čak ne znaju ni pitanja kojima se određuju padeži, itd.

    • Hi Makarone,
      dobrodošla 🙂
      Padeži se tako lako uče kroz igru, problem je što nema vremena u našim nastavnim programima za takve stvari.
      Hvala za link 🙂

  6. Hej, kako sam ja samo beskonačno nedomišljata!!!! Kako mi nije palo na pamet da padež ima veze s padanjem, (zbog casus, od cadere, na francuskom lišće koje pada je “feuilles caduques”).

    S druge strane, Latini su se “otklanjali”, tj “deklinirali”, što su Poljaci preuzeli bukvalno, “deklinacja”, a Rusi u svom prevodu, “sklonenie”.

    Ali da meni do ovih matorih godina, uz svu ljubav prema poreklu reči, to ne padne na pamet!!!!

    • Hej Nado, u ovim našim godinama, svašta nam padne na pamet a još više ne :-). Zato jedva čekamo da vidimo šta će tebi pasti na pamet.

  7. Српски народ је почео да бледи са губитком континуитета у развоју свог језика. Одлучујући ударац му је задат преко Јернеја Копитара. Његове инструкције Вуку у вези са чувеном Вуковом реформом довеле су до поражавајућих подследица, које су данас општеприсутне, иако их нисмо свесни. Користи су биле занемарљиве у односу на губитке. Следећи корак у еутаназији биће уништење нашег ћириличног писма и замена латиничним. Масовно силовање (назови) српског језика гурањем енгеских речи и енглеских језичких конструкција је увелико у току (нпр. “најбољи икада” је чиста енглеска конструкција, “бенефит” има исто значење као “бенефиција” или “корист”, итд.). Српски језик се мења и унакажава већ два века. Бесмислено је причати о српском правопису, јер њега никада нису “саковали” српски лингвисти, који су учени правом српском језику, већ недоучени стручњаци. Зато нам се правопис и мења сваких 20-так година. И, не само зато, већ и зато што је данашњи српски језик базиран на правилима која су потпуна неприродна, нелогична и НЕДОСЛЕДНА (најбитније).

  8. …што се тиче теме, тј. падежа, тзв. торлачки говор такође има падеже, с тим што се улога речи ближе одређује предлозима. Нпр. “пишем оловком” је исто што и “пишем с оловку”. У оба случаја је номинатив исти “оловка”, али је инструментал различит. Значи, јужни и источни дијалекат такође има граматичка правила, што је логичо, јер је у директној вези са старим српским језиком.
    Успут, називи падежа су чисто латински, а не грчки, што је и јасно кад се сагледа да нема грчке паралеле за називе 4, 5, 6, и 7. падежа.

  9. Свети Симеон мироточиви је, на самртничкој постељи, усмено оставио чувено Завештање свом сину Светом Сави просветитељу. Део тог текста се односи на завештање језика. Препоручио бих сваком да прочита цело Завештање.

Comments are closed.