Priča o Baba Marti, babinim jarcima i jednoj lasti

U ona davna vremena, o kojima nam pričaju priče, tako stare da ponekad zalutaju u sumraku sećanja, godina je počinjala sa buđenjem prirode. Kao što astrološki ciklus započinje u martu sa horoskopskim znakom Ovna, tako je kod naših predaka buđenje proleća označavalo početak novog životnog ciklusa.
Novi godišnji ciklus je započinjao u mesecu, koji se danas, uglavnom širom sveta, naziva po bogu Marsu.

Mars je dobro poznati rimski bog rata, koji je dao ime i crvenoj planeti, najbližoj Zemlji. Bog rata, definitvno ne spada baš u omiljene likove iz rimskog Panteona. Međutim bog Mars nije samo bog rata, on je, pre nego što je dobio da obavalja tu funkciju, bio bog novih početaka i rađanja proleća. Ako pokušamo da se vratimo u to vreme, mart je bio mesec, kada su se žene spremale za novi ciklus života, sađenje biljaka, gajenje živine i stoke a muškurci se pripremali za novi ratni pohod.

Zima je bila period mirovanja, kao noć, kada je potrebno smestiti se što bezbednije, udobnije i prespavati do sledećeg jutra. Ništa ne počinje noću, noć i njen plašt tame su obično bile simbol smrti.

U ta davna vremena, period zime se nije ni brojao, niti su postojali meseci za zimske dane.
Ali vlast je vlast, ko pita narod. U doba starog Rima iz razloga, koji su bili, da kažemo političke i administrativne prirode, odlučeno je da se izvrši reforma kalendara, dodata su 2 nova meseca i odjednom godina više nije počinjala u martu nego u januaru.

Priča o Ani Pereni, boginji starici

Ali ostanimo samo još malo u starom Rimu. Ana Perena je bila boginja, ne baš iz prve lige, ali ipak dovoljno poznata i slavljena u to doba, naročito od strane siromašnih narodnih masa. Ona je bila boginja dugovečnosti, zdravlja, obilja i regeneracije, boginja, koja je u svom mesecu martu, kada je slavljena, pozivala na veliko spremanje, čišćenje i pročišćavanje, radi pripreme za novi životni ciklus.
Ana – latinski annus, anno, godina, Perena – perrene, stalan, večan preko cele godine, obnovljiv.
Mala digresija, za one koji se bave cvećem, poznata je stvar da je bolje kupovati biljke perene, pošto su to obnovljive ili višegodišnje biljke.

Ana Perena je bila darežljiva, iako je pravila divne kolače za prodaju, obično ih je poklanjala siromašnim Rimljanima što joj je donelo veliku popularnost. Ali Ana Perena je bila, kako neke priče kažu, prilično zašla u godine, iako je bila neka vrsta boginje. Bila je starica ili drugim rečima, baba, što nam je bitno za dalji tok priče. Bila je prilično duhovita i sklona raznim šalama i podvalama. Jednom prilikom, kada se Mars požalio da ne može nikako da zavede boginju Minervu, Ana Perena mu je obećala pomoć. Rekla je Marsu gde da dođe u određeno vreme i da će ga tamo čekati Minerva. Naravno, sama Ana Perena se preobukla, stavila veo na glavu i sačekala Marsa, koji zaslepljen strašću nije ni primetio koga ljubi, dok Ana Perena nije počela da se smeje.
Dakle Ana Perena, starica, tačnije, baba, simbol novog početka, darežljiva ali i prevarantkinja krenula svojim putem kroz narodne priče i tradiciju i postala Baba Marta.

foto
Baba Marta

Baba Marta vlada mesecom, koji je prilično prevrtljiv, nepouzdan kada su vrmenske prilike u pitanju. Tu je proleće, samo što nije, oseća se u vazduhu, svima je dosta zime a Baba Marta, nestašna, voli da tera šegu pa je malo vreme lepo, onda odjednom pada sneg, sve zaveje, pa opet otopli, slede babini jarci i tako redom.

Sneg u martu, Frau Holle schüttelt die Betten aus – it is snowing

Obično, u martu nema mnogo snega, ali nikad se ne zna. A priču o snegu u martu su nam ispričala Braća Grim. To je priča o gospođi Holle (ima raznih prevoda, recimo gospođa Mećava).
Priču u originali pročitajte ovde.
Živela jednom davno, devojka sa svojom maćehom i njenom ćerkom. Devojka je bila veoma dobra, vredna, sve je radila ali to nije bilo dovoljno njenoj maćehi, koja je odlučila da je se reši po svaku cenu. Zato je jednog dana, navodno ispustila preslicu u bunar i naterala devojku da skoči u bunar i pronađe je. Ipak je ovo bajka, bunar nije bio običan bunar već ulaz u čarobni svet, koji se nalazio iznad oblaka. Posle silnih dogodovština u tom svetu, devojka je dospela do doma gospođe Holle. Gospođa Holle je naravno bila starica, opakog izgleda i velikih šiljatih zuba. Uzela je devojku u svoju službu da joj pomogne da sredi svoj dom a ako dobro radi, obećalala joj je nagradu. Vredna devojka je prionula na posao. Kada je sve obavila, ostalo je samo da istrese perine i jastuke. Kada je to radila gospođa Holle, ovog puta devojka, na zemlju je padao martovski sneg.
Dalje priča govori kako je devojka bila nagrađena i šta se desilo sa maćehom i njenom ćerkom, nas to sada ne zanima.

Babini jarci

Često u martu ne pada baš pravi sneg, više nešto na pola puta između kiše i snega. U narodu se ta pojava zove babini jarci.
Bila nekada neka baba po imenu Baba Marta, kojoj je već dosadila zima. Na prve znake lepog vremena, i pored upozorenja drugih čobana, da još rano i da vreme može da se promeni, rešila je ona da istera svoje jarce, koze i ovce u planinu na ispašu. Vreme se začas promenilo, jarčevi su se smrzli i otada padaju kao opomena svima, koji u martu mesecu misle da je zima već prošla.


Jedna lasta ne čini proleće

Evo lepe izreke, koja nas opominje na oprez. Nastala je po motivima Ezopove basne i poznata je u tradicijama mnogih naroda širom Evrope. Ponegde se pominje roda umesto, laste. U svakom slučaju poziva na oprez sa martom mesecom i ćudima stare gospođe Marte. To je vreme, kada je dobro da zastanemo, napravimo veliko spremanje i očistimo se od tereta prethodne godine. To je najbolji način da čista srca izađemo na prolećno sunce u mesecu buđenja proleća – aprilu.

3 COMMENTS

  1. Uvek se obradujem kad stigne neki novi post na ovom blogu jer sam sigurna da ću ponovo opet nešto naučiti. Tako je i bilo i ovog puta. Hvala Dragana što ste mi podarili par lepih trenutaka i novih informacija npr. o poreklu reči perena.

    • Olivera,
      Meni je još draže, kada svratite u goste :-).
      Nadam se da Vas i zabavim svojim pričicama.

Comments are closed.