Kako se približava polaganje te čuvene mature, tako i znanje raste, zar ne? Ali, ipak svi se nešto žalite na akcente. Jadne male akcente, kojih u srpskom jeziku ima ukupno komada – 4. Šta da se radi, to ne može da se nabuba, tu je potrebno, uz vežbanje i malo sluha i osećaja za ritam.
Ipak neka pravila postoje, pa sam to pkušala da vam stavim u jednu tabelu, koliko – toliko, da se nađe 🙂
Nije komplikovano da se shvate i nauče ova pravila. Posle toga je sve lakše.
Kome nije dovoljno neka pogleda – Pravlila o rasporedu akcenata u srpskom sa primerima.
Мој наставник у основној школи нам није ни предавао много акценте. У провинцији је подухват научити децу да разликују акценте јер свако наглашава речи како стигне. Поготово деца са села. Покушао је да објасни на веома уобичајеним речима али ретко ко је схватао.
На крају је дигао руке и рекао нам да акценти неће ни бити на пријемном. Наравно да су били. 😀
Akcenti su prilično teška lekcija za teorijsko predstavljanje. Mi se trudimo, mislim klinci i ja pa ako napravimo još nešto, eto novog posta 🙂
Draga moja Amarilis, ovo je super.
Samo što ja ne bih bila to što jesam, kad ne bih imala neke primedbe. Navela si da nema primera za akcenat na poslednjem slogu višesložnih reči. Zvanično – nema, oko toga su se dogovorili još na Bečkom kongresu 1850.
Međutim, vlastita imena su izuzetak, pa se tako ne kaže BAlzak već BalzAk, i nije DAli nego DalI, i nije DEfo nego DefO… Naravno, nije priznato, odnosno smatra se za nepravilno reći asistEnt, trebalo bi asIstent, i komAndant a ne komandAnt… Jesu to reči stranog porekla, ali su ušle u naš jezik, pa samim tim podležu i gramatičkim pravilima srpskog jezika. AsistEnt i komandAnt su isto što i kapUt i pasUlj.
Ako hoćeš s decom da vežbaš akcente, koncentriši se na prvi slog (realno, to je jedini problem oko akcentovanja). Mogu ti pomoći male vežbice;
– nek deca imitiraju Lale (Prečane, Vojvođane) za dugouzlazni akcenat (dominantan u njihovom govoru): JEla, klUpa, rUka…
– nek imitiraju Crnogorce za dugosilazni akcenat (dominantan u nihovom govoru, kao i posleakcenatska dužina): mAjka, imAđahu, ljUdi…
– nek imitiraju plavušicu Beograđanku sponzorušu za kratkouzlazni akcenat (tako govore sve BeograDŽanke): nOga, pOtok, jEzik…
– a za kratkosilazni im kaži da se u starim gramatikama zvao “udar” i da podseća na neki ogroman malj koji udara po vokalu koji je akcentovan toliko jako da i susedna slova pate: vEtar, glEdati, sRce…
Izvini za uzurpiran prostor, ali naš akcenat je muzičkim pa je ovo najkraće što se moglo.
Vlastira imena stranog porekla su izuzetak, da pojasnim ono što sam napisala.
Što ti je brzina: Imađahu, a ne imAđahu! Na ovom A je posleakcenatska dužina.
Miljo,
ti si suvo zlato, a da nam napišeš neki post o akcentima?
Vidi, znaš ti mene, morala sam da se umešam oko ove frke sa prijemnim iz srpskog jezika, pa smo pokušali da odradimo na brzaka neke stvari koje nisu bile jasne, ovo je jedna od njih. Čini mi se da je to ubedljivo najnepopularnija tema, kada je srpski jeziku pitanju. Ovo je samo jedan od onih silnih digest varijanti, koje smo zajednički, klinci i ja napravili, ne bi li što pre zapamtili, šta se zapamtiti mora.