Šta se deklinira, koje vrste reči imaju deklinaciju, konjugaciju?

Šala mala, naravno 🙂
Znam ja da svi dobro znamo šta je konjugacija a šta deklinacija. Samo se malo ponekad zbunimo, zar ne.

Da obnovimo gradivo:

– Konjugacija

U osnovi ove reči imamo latinsku reč conjugare u značenju spajati.

Konjugacija je svojstvo, oosbina, karakteristika glagola.

Znači, konugacija je promena glagola, u našem jeziku, na primer, po licu, broju(jednina i množina) vremenu, načinu i rodu (muški, ženski i srednji).

O konjugaciji glagola u srpskom sam već nešto pisala a bogami i crtala u postovima:

Pročitaj:
Glagolski oblici u srpskom jeziku
Glagolski načini u srpskom jeziku – potencijal, futur II i imperativ
Prošla vremena u srpskom jeziku, lepo nacrtana

Znači, kada vam neko kaže da konjugirate glagol ići, znači lepo mu navedete oblike u prezentu, imperfektu, perfektu itd.
Isto to i na engleskom i nemačkom jeziku.

– deklinacija

Deklinacija je svojstvo imenica i imenskih reči (zamenice, pridevi i brojevi), one se menjaju po padežima, rodu i broju.

O padežima sam počela da pišem, ne bi bilo loše da pročitate bar uvodni post
– Padeži u srpskom jeziku, priča o poreklu
Koren reči je naravno latinskog porekla i declinatio znači skretati, odstupati.

Zaključak: glagol = konugacija
Imenice i imenske reči = deklinacija

Kad neko kaže konjugiraj glagol go, lepo teraj, menjaj glagol po svim vremenima a kada se traži da se deklinira imenica e onda smo dobro prošli ako je engleski u pitanju (genitiv, manje više, kada su lične zamenice u pitanju malo više), kod nemačkog imamo malo više posla sa 4 padeža, tri roda, jedninom i množinom a u srpskom imamo magiju broja 7.
Sad je vreme da se nešto namaže na hleb 🙂

foto